Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

13 Аше Аша Аша Агпер*, т. ђссѲеІаПйп, §гаііа, дгаіійсаїіо: суда но атеру. Атерова куйа у потоку, }едва се ш.ъеме би ди. Атибур, т. кожа од црне овце , нгш'о се ме&е на седло кад се ]аше. Аткшьа, й уісіе бедеЕи)а. Ашліг)а*, т. гісіе кошш (корі ]аше , на ату). Ашо (Ь. й а то), (ЇЄ& Ьа! еп : кад ]а шамо , а то іьега нема. дшскГі, ка, ко, і) еіпет СЕђеІго§ де» та§, есрі агаЬісі. 2) ай?. ШІЄ ЄІП аш, тоге едиі агаЬісі. Атула , і'. ђаб ©еіїтСе, сутайнт. Айа, т. (Рес. и Среди) уісіе Айо. А&ІШ, т. Зояфіт , .ІоасЫт. Айіша, й Зоафіт а, Іоасћіша? Айо, т. (Ерц.), Ьур. й-Айшя. Афёрши*! 6гй»о ! тасіе! 'Гурскп афершуш и калуђерски благослови. .Афіііун% т. Ьа5 ©ріит, оріит. Ах ! іпіег]. аф ! аћ ! сй а ! Аца, т. (Рес. и Среді) уісіе Ацо. Ацко, т. сііш. йоп Алекса. Ацо, т. (Ерц) Ьур. й. Алекса. Аче, чеша, а. еіп }ітдег аш, асйЬі» [фе§ §ІШеИ, риііиз едиі агаЬіз. Ачеіье, а. Зігі ЬеђпепЬеп ©ргефеп§, ргоіайо уосшпІєіЦа, еі сіісіисіа. Ачиїішсе, имсе, у. г. ітрй деЬеђгА СфсесбСп» сіібисо уосез. Аиаип*, т. ЗВипЬег, ртосіі§іипг! Аџамніа*, і. ипегйфгсп (аи§ 3«» депЬ), іпехрсгіиз, гисііз (аиф ЙОГП , фі'егЬе). Аџк]а *, т. Ьес фіТдес, (Йђгі(1 Ьее іп 3«ги(а(еш, оЬег Хйгїе, ђег іи ЗДІеЕЕа , деше[еп і(і), регедгішіз геіідісшіз ег§о. Ат;и]ин , на, но, Ье$ ^й5[фі, реге§гіпі геіі§іопіз егдо. Ацй]ница, й Ьіе $гаи <іп«§ фаЬГфі/ ихог регедгіпаіогіз геіі§іозі. Ац;"|'нскй, ка, ко,) і)фаЬ[фі», реге§гіАілйрскй, ка , ко, /паіогіз геіі§іозі. 2) асІУ. ГОІЄ ЄІП -ІраЬЙфІ , шоге реге§гіпаїогіз геіі§іозі. Ацйлук*, т. Ьіе фіІдсгГфаЙ» 5)іїдег» ГЄІ(е, регедгіпайо геіі§іопіз егдо. Аџинедбмак, т. (!оші(ф) еіп іріідег, Вег абег піфї біё ап Ьа§ З'иІ [етег ЯВаІйфсІ дедаидеп, реге§гіааіог засег ітрегїесіиз , оіешіах. Ацо, т. Ьур; й- аііи)’а, Ацуван*, т. &ес йіеЬІікд, @апршсЬеЄ, зсогЫт, риег. Аша' , ї, і) уі(1е абарица. 4) удариши у ашу, абіаидпеп, іпЕііог. дои )е аша, дотле куйа наша. Ашаіке , п. Ваг АЫІіидпсп, іпйііаііо. Ашарц)аст, та, то, -уіііе несшашан. Баб і4 Ашапти, ам, у. ішрй а5ГаидпВп, іпбііог, Ашіігџиіа*, т. Ьес дегпс сасг[[ігі (ІІіі , ЪеК) , даі риеіііз Ьіапсіііаг. Аш»к*, »ЄГІІЄ&Й, атоге саріиз : Он се на ду ашик учинио Ашикован>е*,’ п. Ваё (5яге((ігеп , «шогез , Ыапйіііае. Ашиковаши, ку)ем, V. їтрй с кпдц Саге)Тії«П, Ыапсіігі аКсиі, ашогєз Ьаѣеге. Ашлук*, ш. ђіе ипїоіїеп , зитіиз. Ашлучёіье, п. Ьа§ І5е(ігеісбп Вег Ніи 6о(ЇЄп, зитїішт аиЬ уісіиз зиЬтіпізігаѣіо. Ашлучпти, і«, у. ішрй 6е(ЇГЄЙЄП, зитіит зиррвсіііо. Ашов,, га. гвоздена лопата, Ьі.е еі» (еше ©фац^еі, раііа беггеа. Ашто’}'Ц° Ерцеговини) юа§? циіі? Ашчн]а', т. уісіе кувар. Бог срейу ди]ели , а ашчіца чорбу. Ашчиіин , на, но, Ьеё Жоф§, социі. А.шчиіница, й і) уісіе куБарица. 2) Ьіе А'ііфе , счіта. Атчилук"', т, Ьіе ^оф^ипі}, ђіе Йо» феіер, агз (гез) социіиагіа. Б. к ^-'аба, й і)очина, или материна ма]ка’ Ьіе ©со§шіШ'ЄГ; ауіа. ») стара женааііеё 5!Веі6 , уеіаіа. і) превести баб^, кажу і)Єца кад баце малу плочццу од камена преко воде; али]'е шако баце, да одскаче повр воде. Баба, ш. (Рес- и Среди) уісіе бабо. Баба клмсара, й баба, што дицеси поскурипре, Ьіе Ьіе Ьа§ йога» тиіііопЬгоі Сйг Ьіе Йігфе 6сіс?і, сііасовд5«а рапі засго ріпзепсіо. Баба]ко , т. (понадвише у П]естама) уісіе бабо : ,.Мо) бабаіко не слушам те сшари ,,Кадю Раде дю] мили баба]ко ? •—• Бабак, бапка, га. на косншту она} дршчпй, шшо се држи рукоді зд іьега кад се коси (у Сриіему кажу руцед), Ьіе ©епГепдй^е, сариіі іа шапиЬгіо Йаісіз боепагіае. Бабёгаина, й аидш. й. баба. Бабин, на, но, Ьес @со()ши(іег деђб* гід, ауіае. 2) Ьес аііеп ’§гби деђбсід, уеіаіае. Бабин, на, но, уісіе бабов. Бабина душица, й еіпе ІіегЬае цеииз. Бабина руна, й Ьіе Ѳепісї^біе, сауиш сегуісіз.