Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

ї5 Баб Еа'бяне, й рі. (у Сри]‘емЕу ђекорі говоре б а б ліъе) і) Ьа»' ЗЗофепђси, ривгрегіат, 2) бес ЇЗофЄп&еГиІ), ваІиІаЬіо риегр гае. Код Срба тра]у бабігае, обячно седам дана. За гпя]е седам дана долазє да» у же не на бабпне (и доносе чает (н. п. пише, уігппшіке, ракиіу, вино и ш. д.) н ђетешу дарове), ше се чаете, и веселе; а нойу дођу кояіши]е пкомши]н;где , познаницн и познаняце , ше чувашу б а би н е, т. ]. сіеде сву ной нод породите, и разговараіусе и п]ева)у, а особито гпрейу и седму ной (,,Ніде седму ной дочуван”— имауу обича) реіш ономё, ко|н ]е мало сулудаст). Тада не смп]е ни )едно заспашн: зашто други )едва чекаіу да га огаре, и.'и да му пришибу штогоіђ (кавав дроаак, или чишаво йебе) за алине. На бабинама п]ЄБаіу СБаво]аке піесме, а неке.шнаіу ко]е се само тада піеваіу, н. п. ..О] на дєлу на голему боб се зелени. „Ако га ]е посе;ао ше се зелени? „Мирно*) га іепосе]'ао ше се зелени, ,, Ручка**) га се н а з о б ала, ерце )е боли. „Колаломі лалом ко му отац беше? „Колалом лалом та)’му***) отад беше. „Колалом лалом ко му деда беше? и т. д. Н;і]есам му био на бабггааша (да знам колико му ]е година). Бабішіг дни, т.рІДеЙаа Жаі'зГфіи'е, піх Бабин и укови , / са.бепз тепзе тагЬіо. Нриповиіедаіу, да ]е у то доба некаква баба ишйерала ]арийе у планину, падунуо с]ЄБери ударно сюі]’ег, а она рекла: „Прц марцу не борім ше се : М0]И іарчийм пёшорошчийи”. На то се раерди март, па навали са сни]егом и с мразом, іпе се смрзне и окамени и баба н »езнни ]арнйи. Кажу, да се и данас може вплети у некакво) плаі-шнп {Йе се то догодило) оно камеіье, што ]е постало од бабе и од )арийа: баба ешорі у еріцеди, а ]арийи око »е. Бабино уво, и сіп іїмий ћсгЬае §еипя. Ііабица, 1'. і) сііт. ». баба. 2) Ьіе фгб* аштс, оЬзіеХгіх. 5) оно гвожђе. (као мала какова»), што се на »ему откивазу косе. *) Или како буде нме оду. **) Или како буде име матери. ***) Како му буде нме. Баб Бад іб Бабиче»е, п. ђаё бабица = $Т)П, оЪзіс» Ігісаііо. Бабичншн, нм, V. їтрй ©ебиг Іеі|їеи, оЪзШгісагі. Бабо , т. (Крц.) уібе отад. Бабов, ва, во, ђе$ бабо, раігіз. Бабура, еіпе Ііті іс&епеп йгеп§ (орпе Яафеіп), йогпах зітріісіззіта. Бабускара, й тібе бабешина. Бабушина, і. ЗВеіфїШ(ф, саго іп§ціпаііз. Бавр ъа»е, п. Шіфег^фГеп&епі, уа§ай'о. Баврлаішг, ам, у. ітрй ітфегіфйпз &епй, уа§ог. Бага, й некаква болесш коаска, Багана, й кожица ]аг»ейа, йаійашшг иіі , реПіз аопіпа, Б агагпела, й (у Сріі] ему, у Бачк. п уБан.) Ьіі ІЇЙІПіДЕеЙ (Ьа§аіеііе) , гез рагуа, Баглама, й і] (на]више се говори у млож. бр. баглагае) оно гвожйе> што држи врата за довратник (сй шарке), 'Апде!ип& ЯЗапб ап &ес Хђйсе. сагсіо еі тшеиіит іапиае. 2) мала тамбуряца од три жкце, (гіеііогбіі §епаз, еіне Шеіие фапСосе »оа 5гер 'ёпігеп. Баглав, ва, во, н. п. ко». Багрдан, т. мала варошида изме^у багодине и Башочине. Багрена, й Ьев 21сасіеп6аит, КоЬіаі рзеиііаасасіа Біші. Бадава*, і Бадавад, Й ипеп^деІЯіф , §гаіізБадаваде, ) Бадава’џіі]'а*, т. &сс аПе§ итГопб ђабгд ГОІП, сріі отпіа уиЙ зіЬі дгагіз сіагі. Бадало, а. оно м)'есто, ђе удараіу ђеда кра]ем од шшапа кад се банаіу. сй банатисе. Бада», д»а, т. велика шуп.ъа »іада, што кроз »у тече вода, гпе обрйе коло на кашичари воденици, Ьй Зісфм, сапаііз. Ба'да»е, п. ©гефеіт, рипсііо. Бадаши, ам, у. ітрй і) Ісір )Тефеп , рип§о Іепііег., а) Геі(е дереп, іт-.есіѳ риасііш. Бадем*, т. ї№апі)еГ, ату§баіиз. Ба'демов, ва, во, ЖанС>СІ=, ату§баіі. Бад]ава, 1 Бад)авад, >(у Боснн) уібе бадава. БаД],аваде, І Вадли, й рі. некаква болеспх у очима, Бад»ак, т, спрова ііерова главта, што се, по обичаіу, у очи Вожийа ложи на ватру. Бад»ака мора]'у бити два или три, и мора)у се у очи Еожіійа (на б а д » и дан) и о^ейи. Кад се у вєче смркне, онда домайвн унесе бадааке у кубу, и мало-