Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

ір Бад Ба] яш на натру; кад ступи с бадіьаком у куйу, онда рече: „Добар вече и чеепшт вам бадіьи дан”. А из куЕе га какав аіушкарац поспе житом и одговорп му : „Дао гаи Бог добро сретіьн и чесшити”. По Ерцеговини ђе су еєлцкє куБе, онђе довуку 6адн,аке на шес.т или на осалі волова, па найераіу кроз нуБу, ше ншЕераіу болоеє на друга врата, а бадаакё скнну у нуїіи Еад веіг бадааци прегоре, онда (сіутрадан, на Божпйі - узоту оне угарчиЕе, те метну у башчн на на* кву младу ш.ъаву, или на іабуку. сї. БожиБ шіі) полажа)нгаі. Бадн>й дан, аега дне, ш. йег 0^ГІ|Ъ обепЬ, сііез апіе безїшп Сћгізіі цаіаіе. БадіьиБ, т. сїіт. бадан>. Еаждарпна, {. (сга.) ЗсПдеГђ, рогїогіит : ,,На бодітціі вила баждарица , „Те узима тешку баждарину: „Од іунана оба црна ока , „А од коіьа ноге све.чегшгрн Баждарица, ї. (сга.) ЗбЦпегіп, рогііігіх (?), сї. баждарина. Баждарскй, на, ко, н. п. каншар, $б!Іпегі(ф, рогіііогиш. База, ї. тібе зова. Базёрђамбаига *, т. Ьес тіі ђет 2(иё= ііпЬ (5іпТиі;с =3сие ЯЗеІеђпіе, рогіогіо ргаегесіиз. Базер^амбашин, на, но, ћеё базерђамбаша, рогСопі ргаебесіі. Базёрђан'г , т. уісіе трговар. Баз]аш, т. Мали намаетирић на лиІевом брп]егу Дунава (у Ванату). Баир*, ш. Саё и(іїс,гіра, сї. 6ри]ег, ‘ обала. Ба)а, ї. ћур, у. баук. Ба)а, В ©іаЬі іи ©йЬипдегп, потсп игЬіз. Ба)ск4\, ка, ко, »он Ба)а. Ба)'алица, йіе ЗаиЬегїп , іпсапіаігіх. Піеваіу како се разболеоу свашовима (кад се женио б у н г у р ч е л е6 и і а тараном ^ево]ком) купус на сланини, па му довели пр о ї у б а ] а л и ц у да му ба)е: „Проіа'баіе, иупуса нестаіе. Ба|аае , п. йаё 3аибегп , шсапіаііо. Барага, та, то, аКЬасІеп, уеіиз , поп гесепз. Ба]ати, }ем, у. ітрБ |йи6еги , іпсапіо (тогЬшп , сіоіогет). Ба|ко , т. 'Ліагтёпатв/ ротеп уігі. Баіна лука, {. град и варош у Босни на води Врбасу. Ба]нолучашін, човек из Варіе луке. Ба)нолучка, жена из Баіне луке. Ба]нблучки, на, ко, »оп Еаіна лука. Баро, т. ЖаппбИйте, потеп уігі. Ба] Вал іЗ Ба]‘чеша, т. іШаппёнате, потеп уігі. Ба’ка, ї, ћур. ». баба. Ба'ка *! уііе гле ! Еакал*, т. трговац, їпшо продаіе сир, масло, мед п т. д. Ьес ©ре= 5вгер§йпЬЇЄГ, сопсіітепігагшг. Еакалка, 1'. Сіе ©рєзсгерМтегіп, сопсБтепІагіа. Бакалница, і. бакалскн дуБан, Ьаё ©рсзегеџдешбїбе/ІаЬегпа сопсіітеаіагіі, Бакалов, ва, во,Ье§ бакал, сошЕтепІагіі, Баналскй, ка, ко, і) ©ешііг^гашеі' =, сошПтепІагіі. 2) агіу. П)ІЄ «ІиОегрІІГЗі Егатес, тоге сопсіішепіагіі. Бакар^, кра, т. Сйё сиргит, Бакаш, кша, т. &а§ (Зеісарре, іасеззиз сига зопііи. Баква, Б оно м]ссто, І)е се ста]е н о г о м, кад се бара камен с рамена, ©іапЬосб Ьсс ©іеіпюеі'іепйеіі-, 5ІаІіо ]аси1ап1іит заха. Бакин, на, но, Ьсс бака, уеіиіае. Бак,лава>',і'.еіпе2ігі пиша,р1асепІао §впиз. Бакрач*, т. уібе кошао. БакрачиБ, т. сііш. р. бакрач. Бакрачли]'а*, і. уісіе узенђи]а. Бакрен, на, но, їир(есп/ сиргеиз, аепеиз. Бакшаье, п. Ра§ 2гарреп, іпсеззиз сит зопііи. Бактатп, кііем, у. ітрб Иаррсп, зопіішп есіо іпсссіеиз. Ба’куліа, ї. на дрвету (особито расшоЕу и церову) до коре, од прилике с три прста дебело. Бакутьа ]е б;ела од правога дрЕеша и пріі]е иструлн од іьега. Бала'баиТ , га. назеба, киіавица, Ьес ©фііирСеіг , §гауесіо , рііиііа. Ба'лав, Еа , во, со§ід, хписозиз. Балавац, вца, гц. Оес Шођіде, риегтнсозиз. Балавица, і. Ьаё Зїо^шаЬфеп, рчеіа тћсіба. Баланшић , т. ђес 5ПорреТ, ІшБсиІа. Балвап, ш. велики днрек као греда, ЗЗаІЕец, ІгаЬз. Бале, ї. рі. слине, Ьег ЗІО§ , гписиз. Балега, ї. и. п. говеђа, коаска, овч]а, ђеі- Цпіійі, ЗїіеђЕоіђ, зіегсиз. Балёгаше, п. Ьаё ®?і|їеп , іїоіђюафеп (ц>от ЗЗІеђ), сасаііо ресогит. Балёгаши, ам, у. ітрћ ті(1еп, Ьеп ЙОІђ ВОп (їф деђеп , зіегеиз йсіо. Еалеіъе, и, учсіе балеіье. Балніа, і. (регафШф) Ьес Ійсїе, бигсз, (рег сопуісіит). Балнїошина, ї. апдш. р. балніа. Еалшшг, ШИ, V. ігарі'. са^еп, тисо тасиіо 2) гсђеп, гоеіпеп, тцсо тасиіог ііеікіо. Ба'ло, т. уіесі балаваір. Балсам, т. Ьег іБаІіаіп , Ьаізашиш. Балша*, 1. уігіе с]еішра (аля се рі»