Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

г9 Ба л Бая Бая 20 Іешко говори, н. п. )а говорпм, а он ни у балшу). Валуи’*'* іа. Дрябла гарава, Ьіе 5ІСФ Балукаш, ш. ] (шспес, ъеиірспес, сосспіі іпсіі. Балчав *, т. у сабле, нлп у мача оно, ђе се. држи рукой, Ьес ©с!її ат ѲабеІ, сариіиз : „Крвава му саб.ъа до балчакаБаъёмез, т. Ьіе дгр§іе Зісі 5?апопеп, дгође§ @е[фй(і/ і-огшепіит тарз • ,,Све ба.ъемез баъемеза внче, „А лубарда лубарду дознва Балх-ае, и. Ьйё 9ІОІЗЄП, тисі етіззіо. Бамбадава, дап§ ипепгдеІМІф, ріапе §гаїін. Бан, ш. Ьсї ЯЗйП, Ьапия. Ванаіъе , п. і) тібе бенетагье. 2) Ьа§ банатіісе - Ѳріеі, ішіі деаиз. Банат, т. Ьаё (ъетеёгоасес) Ї5апаііт ©ЙЬеп Ціідеспё, Вапаіиз. Ванатіг, ам, тібс бенегпашп. Банатіісе, ‘ аясе, V. г. ітрі. Кад оііе ђеца да се банаіу, наіпріГ]Є се договоре, до колігке і\Ѳ године ;іеннтн гпр.ъу; онда узме евако сбо] шшап по средтш, па удараІу окомнце у земъу и тако редом бацаіу шшапове с іеднога М)еста; ко]е наідале баціі, оно ]е ц а р, а ко)е на]6лііжс, оно )е шр.ъа. Пошом трла покуші све штапове , па да свакоме сбо) , а сво) метне по. приіеко предцара тако блнзу, како га цар сто]’еАп упраъо тоже довагагіти сво]нм штапоит; онда цар ба. цн жмуреіш сво)" шшап ше удари трЛ)ИН (ако ли у маши, онда он буде пгр.ъа, а гпръа цар), па онда С)еде; і)Є се царев шшап устаБн, онђе мора гпръа сво] штап да заміести (т. ). да га измакие), па онда сг.н редом бацаіу (не жмуреіш) п погађа]у у пір.ъин штап: свакн треба дотле да бпіе у трлин штап (н тръа іеднако мора сво) штап да з а м) е ш т а) докле не у маши; а кад у,маши, онда му тръа узме шіпац и бацн у с уво грожђе (т, ). на страну), па онда ос.таліі сви баца)у тако редом; а цар на пош.ъетку, и он біце док двапут не умашн. Онда тр.ъа покуші све штапове из су. вога грожіїа, па он погана свим штапоЕііма редом у свор штап; чіі)ШЧ штаполі погоди, она] буде тр.ъа ; а кад погоди царевим штапом, онда цар буде тр.ъа, а тр.ъа цар ; ако ли свимд штаповизіаумаши , онда покуші све штапове, па да свакоме сво), а сво) мепше пред Еар дара као и на]прп]'е, па погашу опет наново. Другп пут (т. ). друге године цароваіьа) 'цар има три маше (т. ]. погађа у тр.ъин штап док трипут не умашн), шрейн пут четирн и т. д.'а шръа други п^т сіеде на 6адало гп ). на оно М]'есшо, Це удара]у шшаповима кад ц баца]'у) над погана у сво] штап; тпреАя пут се признанно колико може скоччтіи, а четврти пут колико )е дуг кад пру. жн руке. Кад нзігграіу онолнко пута (или кад іедан цар онолико година царуіе), до колико су погодили да жене шръу, онда га жене, т. ]. стану сви у ред )едан задругцм,па се раскораче те тр.ъа прођё четвороношке измеі^у іыїобп ногу, а они га свакн удари по ]едном шаком, нли дрветом (како погоде на]пріце) по гузицн. Банатски, ка, ко, і) Золпаіес. 2) абу, бапаніф. Бакаћаніш, т. Ьес 25аиаіес, Вапаіп. Баница, і. Ьіе ЗЗапІП , Ьапа, Ьаиі гілог. Банка, і. Ьес ©апЕо^еііеІ, зуп§гарБа шепзае іеп'егаіогіае рііЫісае. Банкрот, т. (у Срн]ему, у Бачк. и у Бан.) Ьес ЗЗапїесиіісіе, бесосіог, ітраг яоіуеікїо, сі. пропа.\нца. Баикротііраіье , и. Ьдё ЙЗапіепШгеп, бесосіір. Банкротіірати, ам, т. рі. ЦпЬ трі. Ьаиіегиіісен , бесосро. Бановііна, І. ЙапЬ, го о еіп !8ап ђеггГФ г,•Ьіі§ іБапіђит , Ьапаіиз. Бановнћ, т. іВлп§І'ођп, Ьаиі бііиз. у п]есмама, п у прішовиіеткама о Бановнііу Страшыі чуо сам се нзговара Бановий. Бановнца (бановица), і. тібе баннца. Банстол , т. брдо у Сри]ему (цзмеђу Карловаца и Крушедола). Банути, нєм, у. рі. иі'шегіюіті Іогошеи, ех іцярегаіо абеззе. Ба»а,І. і) ЇБаЬ, Ьаіиеит (сі. і(аІ.Ьа§по). 2) варош у Србіііи (блнзу Ниша): „Да би посл’о Ве.ъка арамбашу, „Ко ће чуват’ Башу на краршн? 3) намастдр у Далмацпрі. Баша лука, і. (у Сріі]'ему и у Бачк.) уібе Ба]'на лука. Бааани, ш. рі. ©едеиЬ іи Ьес фес5сдоз гоіпа аи Ьес @сеп5е иоп іВішпепедсо: „Да ошнде у Баіьане равне Баіьаіье, и. гібе купаіье. Баіьатисе, амсе, уібе купатіісе. Бапскй, ка, ко, і) аїішеіЬїГф, апіііз. з) абу. аІГГОеібІіф , аиііііег. Бар, барем, п)епід(1епё , заііет. Бара, і. Сафе, Іасиз, іасиаа.