Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

П Р Е Д Г О В О Р, Вей тіа блнз.у нл>ада година како Србли пота] у сво]а слова п писото, а до данас ]'ош ни у каквоі кїыші немаіу правога свог ]езика ! Док су Срблиі издали сво]е кралеве и царСве, да се у оно,даба овако млого писало, као шшо се данас пише по ришйанским државама, іамачно би они почелц ]ош онда сворки ]'езиком пнсатп ; али се онда тоже бнгйи ]ош маіье писало * него шшо се Данас пише по Турским државама; зато се нй]е требало ни старагпи да сви луди разумпіу оно што се пише і а неколико луди могли су ласно писагііи к о ; е к а к о. Оставше дипломе од нація краіъева и од царева, и други рукописи од они времена свіедоче, да )е народ Српски пріі]’е пеш сто типа година гоБорио као и данас што говори (осиот і)Єно|и Турскй, и други тпуђи риїечи), него да су гшсарп у писаіьу і«и]ёшали народни іезнк с црквеним іезиком, као и данас што се ради. Н. п. у Душановшя законшна (из половине і4-те сгпошине година), што су нашшампани у историрг Раийево], сто]и: „Иако се найе полуверацЪ да узме „Хрїстїанку: акое крадомЪ, дасе йота покрститау Хрїсгшанство: аколисе не „покрспш : да муое узме жена п деца и васЬ домЬ, и онЪ дасе заточи шЪ. —. „да то село платитЪ гцо бы онЪ платїо, кои е то пожегао — Книге Царске „коесе находе и коесе шносешЬ предЪ судію, да иотаютЪ судїе сматра,,ти, а кои пресуждуе первый уставЪ ІІарскн, шіпое з а и и с алЪ свешли Цар „кому, оне Книге кое повшораютЪ уставѣ первый, да и узоту судіё и прине„су вредѣ Дара — да и х Ь закуне шЪ, и надесе а а к у н у — Пїянице коисе „скышаюшЪ, и нападну где на кога, и кои кога посєче, или окервавы, „а не до самерти, таковому пїяници да се око изводи, и рука да му се „огпсечетЪ, аколи кога піанѣ кздерет’Ь, или кому папуче скине, или „скнне кому капу или иго узметЪ” и тп. д. Раий каже, да се ови закона налазе у старом рукопису у архиви племените І’Г. Петра и Саве ош Текели]а, и да су оданде од слова до слова исписаии и иаштампани; но ]а би опет рекао, да су ђеко]Є ри]ечіі поправлене по данашгьему Славеиском їєзику, н. п. о тецЪ , святи, первый, церковь, самерти, піерговацѣ, сотворити, возвратити, во (градЪ), со (изволенїёмЪ), ко (домомЪ) и т. д. осо би по старом рукопису морало бита отацЪ (као полуверацЪ, парацЪ, іі т. д.), свети (као што и овђе има ђешгпо), првып (или први), ц р к о в ь , б а м р т іі , пгрговацЪ, сатвориіпи, вазвраіппти, в а , с а, к а (као што н овђе има ђсшто); или може бита да су и шитле и мала ]ерова(ь) преварилн онога, корі )Є исгшсивао. Али баш да речсмо, да ]е и у првоме рукопису овако исто, као шшо ]е нашшампано у Раийево] нсшориіи и овђе, опет ]е?]асай знай, * а