Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

З-"1 Ват Вагы Баш Еег БаточЯНа, й тала варошица пзмеђу Багрдана и Асан - пашине палзнке. Бз'Ьа, ш. Ьур. уоп брапі. Еаук, ш. Ьес ©аиЬаи, ЙВаигойи, їєггісиГнгц. Баукаіье, п. Ьаё ©аибаиеп, ієггіЕсаііо. Х> ауканія, учем, у. ішрГ. Ьаиікшеп, іегтійсо. Баукнушн, п'йх, т. рй баибяцеп, беггейісіо. Ба ура, й само у ово] зйгонегшш -Іаше туша на баури? т. р сврака на крмачи. Бадакаіье, п. Ьй§ итЬсггоегтеп Ьес (ухи §Є, ;• 35- V0II ЙІпЬегп, ІасШіо рєбит. Бацакатисе, амсе, V. г. ітрй и. п. ногама, тіс Ьеп Зіі§еи шгфег®ег;еіх, Іасіо ]хесїе5. Бацаіье,т.Ьлё ІеіГе ©ёефеп,рипсХіо Іепіз. ' Бацаше, п. Ьй§ ЗВеі'^ек, іасіаііо. Бацапш, ам, біт. у. босшп. Бацагшт, ам , V. ітрй і) госхфеп , ]асііо. 2) пушке, І0ё[фІЄ§ЄП , етіііо ісіит. Бацатпсе, амсе, V. г. їшрй гоес(еп, Іаеегп: баца]'усе ђеца камєхьем. Бацкахье, п. <ііт у. ба’цаіье. Бацкатн, ам, сііт. у. бадагіш. Еацштш, іш, у. рй і) юегтси, ]'ас.іо. 2) пугану, К'ёГфІе^Сп, етіііо ісіит. Бацшгшсе, нм се, у. г. рй шесй'п, і’асіо : ,,Прости Боже и 6іі]ела цркво, ,,Да се бацнм )едном преко тебе Бачг.а, й велика каца задннвена као буре, ЄІП ді'О§е§ §Й§, сіоііит. Еачваннн, т. сіпсс ахі§ Ьес Бачка, БегЬиз е Васіа, Бачванна, й Ьіе ©лііфегіп, йешіпа ЪасІЄИЗІЗ. Бачвансни, на,ко, і) ©аіі'фег, Ъасіепзіз. 2і аііу. »уіе ©йІ(фсс, тогс Ъасіепзіит. Ба'чванче, чеша, и. еіп іимдег ©йІ(фес, риег Ьасіехшз. Бачванчица, біт. у. Бачванка. Бачка, ш. Ьіе ©аНфРа , ге§іо ЬасіеизІ5. Бачки, ка, ко, [(^сЬег, Ьасіепзіз. Ба'хга*, Й рупа на куіш, куда нзлази дим, Ьсс ііиіифгапд, Ьа» ЗїлііфГоф, і'итагіцш. сй комин, дпміьак. Баџак, н. Ьаё ©еіп, Ьес ©ЛеіхЕеІ, сгиз. Еаџаклі^а, й Ьес ^хоПапЬег ХніЬліеіх (те; дсп Ьес деђлспіСфіеп ©еіпе), аигеиз ЬоІІапсіісиз. Баш*, і) глава (и код Турака то знача), н. п. баш од лађе, ш. р пред. ПН кра) лађе. г) баш не Бу ; нема баш шішша; баш сад до^е; дегаЬг, ірзшп. Ваша*, т. і) у Србирі н у Босни зову свакога Турчина (ко]іі ии)е бег пли какав ага) башом (као у Срц]ему тто -зову свакога варошанина гоеподпром), и, п. усецн баша, 24 Смай л баша н т. д. 2) баше. рі. еіпе Ћгі 2І5еІідег, поЬіііит. §єаиз: „Осилите баше Би_]Оградске Башеіье, п, Ьлё ©а[феп (©аГфа $ц іи пет (адеп) , арреІІаГіо Ьаззае потіце. Башеіье, ђаё ©еігадеп аіе еіп ©а[фа, айесіаііо бі§піііаііз Ьаззае. Башин, на, но, Ьеё ©а[еђа , Ъазвае. Башннскй, ка, ко, і) ©а[фа», Ьаззае, Ьаззатш, 2) тбу. шіе еіп ©й(фл, шоге Ьаззае. Башиптн, пт, т. ітрй кога, 5И еіпет ©аГфй! (йдеіь Ьаззат арреііо аіі^иеш. Бапіншнсе, иіуісе, V. г. ітрй (іф ^игп ©а|фй тафеп, йасеге зе ірзиш Ьаззат. Башншисе, имсе, т. г. ітрй (їф аіё ©аГфа беігадеп, Д0Г5 іђт, аіїееіо Ьаззае бі§нііаіет еі ргз. Башка*, тісіе особпто, н. п он жива башка од свога ода, ш. 3. не живя с оцем. Баш-кнез, т. сй кнез. Ба'шлук*, т. г) глава у преслиде, Ьес АБоіїеп, соіиз. 2) оглавар кон,скк, &ес ^аїИег , сарізігит. Паишпина, й очевпна, или оно м)есто се ко родио, яаеегііфеё ЙсЬе, раігітопіит. Башча * , й. і) градина, ©йгёеи , ћогІІХЗ. 2) ШЛїНБИК , ИЛН ОНО М]ЄСШО , куд су посафене іабуке и крушке, ЙЬІідагіеп, Ьогіиз. Башчнна, Й аи^т. у. башча. Башчица, й біш. у. башча. БашчоЕан*, т. | ©йгйхєг , ћогіиіаБашчова'нци;а, т. / пиз. Бдённ)е, п. уібе денхде. Бс , іпіегр деђ, аЬі: „Бе не лудуі мо]а снао драга Бёг*, т. Ьес ©ед, Ье§из (?). Вбг, т. (Рес. н Срем.) тісіе б]ег. Бегаіье, н. (Рес. и Срем.) уібе біегаше. Бёгатіі, ам, (Рес. п Срехм.) уібе б]егаши. Бегб], т. йгі іт ©апаі, вотеп Іосі іп Ваааііі. Ііегекнс.аши*, нишем, у. рй н. п. Ї)Сво]ку, ]Єло какво, чоу, ©е|йІІЄП 4»п0еп , ргоЬо. Бёглук*, т. і) Ьіе §С0&ПЄ, ап§агіа, орега зегуа: ошншлп на беглук. 2) Ьег 3‘ійсцё, Ьйё Зіегагіиш , Ьіе Яапхшег, Ьег?ііс)ІПфе ©фй|, йзсиз : воіниднма даіу барут из беглука; узели му све у бегллгк (соп|іёсігі). Бе’глучеже, Ьес §Г0^пЫеп(1, орегае зегуае ргаезіаііо. Бёглучитн, нм, у. ітрй ^ГО^ПСП, ан§агіат ргаезіо. Беглучші, ка, ко, н. п. чардак, акь, бар , ђегсі'фй)(Ііф , ботіпі. Бёгов, ва, во, Ьсё ©ед-3, Ье^і,