Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

аЗ Еег Бел Беговац , вца, т. етсг вой Ье» Я32д$ йевіеп і Ьото Ьеді, піііев , риег. Бе'говнца, Р. Ьіе 25едіи, Ьєда. Бегунац, нца, т. (Рес. н Срем.) уіфе б]егунац. Бёда/Р. (Рес. и Срем.) тібе би]еда. Бедёгиіа, і. 21га6і(фе ©Ше, е<ра атаЬв. сР. аткшьа. Бёден, т. уісіе опд. Бе'дити, вм, (Рес. и Срем.) хісіе бп]’едшпи. Бедрика, Р. ііт ©аіітід 2Іер(еІ, таіі 5рЄС1Є5, Бёдрица, Р. (сш.) уісіе бедро : „Па потрже мача од бедрице Бедро, п. &ег ©фєпїеі, сгиз. Бёђенье, п. (Рес. н Срегл.) уісіе бя]'еђеіье. Бежан, Р. (Рес. и Срем.) уісіе б]ежан. Ее'жан, ш. (Рес. и Срем.) уісіе б]ёжан. Еежаае, и. (Рес. и Срем.) тісіе б]Єжаіье. Бёжаіпи, ким, (Рес. и Срем.) тісіе б]ежаши. Без , сфпе, 5ІПЄ. Еёз*, т, уісіе платно х. Безазлен, на, но, сфпе Зігд, огдіо§, ххпіфхіІЬід, іппрсепз. Безазленост, Р. Ьіе ип(фиГЬ , іппосепііа. Безаконйк, т. еііх Жеп[ф оіцхе ЗЬеІіг дІОП, сагепз геіі§іопе. Беза'коница, Р. §пхиеп§іттес ођпе 9ЇЄ* [ідІОП , тиііег сагепз геіі§іопе. Ееза'конье, п. (сш.) Ьіе Згге^9*011' ітріеіаз : „У Инї>и]’и шепто безакоае.; „Не поштуіе млаїді старіуега’ Бёзбожан , жна , но , доШоо, аіћеиз. Еёзбожніік, т. сіп ©оіііоіег, аіћеиз. Безбожница, Р. Ьіе @оШо(Є, аіЬеа. Бёзбрнжан, жна, но, (огдїоё, (огдеп» ргсх>/ зоіиіиз сига, зесигиз. Бёзводан, дна, но, гоа)(егІ0ё, сагепз асрпз. Безглаван, вна, на, ођпе йбегђтхрі, 5- 55. еіпе §апхШе, Ьегеп ©іагіе(фіпа деРсгбеп, сагепз ргіпсіре, раіге Рагпіііаз , саріХе. Бе'згрешан, шна, но, (Рес. іх Срем.) уісіе безгр]ешан. Безгрешнбст, Р. (Рес. іх Срем.) уісіе безгріешносгп. Бёзгріешан, шна, но, (Ерц.) (йпЬїсё, 5Іпе поха , біпе рессаіо. БёзгріешиСст , 1 (Ерц.) Ьіе ©йііЫо(їд* Рехг, ЦиГфиП) , іппосепііа. Безднн, т. намасггшр у Банату. БездГнскй, ка, ко, х»оп Бездыи. Е'здушан, шна, но, (хфПоё, злреге согсііз, зепзіхз. Ее* Бе* а® Еёзимеяа иеђела, Г. §еі§с Ьіе Ьсііге ЗВофе Ьєї дх-О§ИХ $С|ІІЄ, ћеЫота* іегііа ]'еіипіі тадпі. Прва се неђехъа зове чиста, друга па чиста, іпре&а без имена, четврша о р е-. допоена, пета глува, шеста ц в ] е т н а, седпта велика. Бёзимени, на, но, патепіоё, о(те 9ій; 111ЄП , апопутпз. Безіхш. т. 2о(ре[, зіоіібиз : иди без)аче іедан, [аді 5. ©. ђег 2?Йег §ит @ођп«, Ьес (ітађ Ьигот дех(х«іг оЬев де[адІ ђаї, (сі‘. Без]ак іхх Ьеп2пі6егі* (феп ЗЗоїсеЬеіх ипх А. і56о). Безббразан, зна, но, [фатіоё, ішриЛепз. Безббразнйк, хп, Ьес ©фатІоК/ ішрисіепз. Безо'бразнпца, Р Ьіе ©фашІо[е, іт^хпсіепз Ретіпа. Бе'зуман, мна, но, шівегтіп(іід бетепз. Без'І'йъъе/ п. ипвегтіп(і, бетепііа: ,,Мо] у]аче од Сибшьа йанко ! „Немо] датіі ухихье за безуінле Бе'каЕііца, ї. і) срицахье у буквару. Ьаё ЗЗіхфіїабігеп , зуІІаЬапіт ргоіаііо. 2) ьіе ЗЗІОРегІП (§. 35- ©фа(), Ьаіаігіх: нађо село манитиіе луди, іх напро-. си сто векавица и триста бекавица (у прішови]Єшки). Беке'леіке, п. Ьаё іШаиіРеі[феп, гіеііо. Бекёлитйсе, пмсе, у. г. ішрр на нога , Ьаё ЇШ а и I реііфеп, х-іп§ог. Бёкнутн, нем, у. рР ЫоЕеп, Ьаіаге. Бёкугпа, Р ©фішр(шох!; (йг сіп (фіеф= іеё їаіфептеіУех-, соиуісіот іп сиіХгит ріісаіііет оЬіизит , ргауиш. Бёл, ш. (Рес. іі Срем.) уісіе б]Єл. Бела, Р (Рес. и Срем.) само у ово] загонеткп : Бела белу зове : да) ми бело бела леба испод бела скута , (т. ]. овца н іагіье). Бела, і. (Рес. и Срем.) уісіе біііела. Бела] *, іи. Ьее ип(аЫ, Ьаё Ппдійф, таіитп. сР. зло, 6іі]еда: бела] ше нашао; нушо белаіа! ударно сам на бела). Бела недехъа, і. (Рес. н Срем.) уісіе бц]ела не^ела. Беланце, цегаа, п. (Рес. и.Срем.) уійе біеланце. Беласаае, п. (Рес. и Срем.) уіііе б]ела» сагье. Беласашисе, асе, (Рес. п Срем.) уісіе біеласагаисе. Бёлац, лца , ш. (Рес. и Срем.) уісіе бп(елац. Бела црква, Р. (Рес. и Срем.) уійе Би)ела црква. Бёлега , Р. (Рес. и Срем.) уісіе билега.. Белёги]а*, Р, уЫе гладилнца.