Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Бел Бе» Бєо Еео 2 8 Бёлежеіье, п. (Рес. нСрем.) уііе бид>ежен>е. Вёлежитп,им, (Рес. и Срем.) уісіе бид>еЖИТПИ. Белёнзуке*, Б. рі. уісіє наруквяце. Вёлило, (Рес. п Срем) уісіє отелило. Белійьа, Б (Рес. п Срем.) уібе б)елшьа. Белііна, Г, (Рес. и Срем.) уісіє б]елина. Бёлштш, нм, (Рес. и Срем.) уісіе бн]еЛІІШП. Бе'литисе, нмсе, (Рес. и Срем.) уісіе биіелптисе. Бёлнца , Б (Рес. и Срем.) уісіе б]'елнда. Беліічаст , та, то, (Рес. и Срем.) уісіє іделнчаст. Белнук*, т. еіпіапде§ юеібііфе§ ІШег* НеІЬ ШІБДегтеГпДшіісае тиІіеЬгіз депиз. „О] ^єбо]ко днлберчиБу! „У би)елу белнучяБу, „Ко ша среза биіел белнук, „Отишло му све у беглук БёлнучцБ, ш. сііш. V. белнук. Бёлобрк, ш.(Рес. и Срем.) уісіе біелобрк. Белбв , т. (Рес- и Срем.) уісіє б]Єлбв. Бг'лоб , ва, во, (Рес. п Срем.) уісіє біёлов. Беловар, т. (Рес. н Срем.) уісіє Біеловар тіб аПеп Ибїеібітдегт. Бёловпна,Б-^Рес. иСрем.)уіс!е б]еловина. Белбвд>ев, ва, во, (Рес. и Срем.) уісіє б]ЄЛОВЛ>ЄВ. Белбгрлн, ла, ло, (Рес. и Срем.) уісіє 6]елогрлп. Белблпк, ка, ко, (Рес. и Срем.) уібе 6ІЄЛОЛЯК. Белбнога, Б.(Рес. нСрем.ЫсІе б]Єлонога. Бёлйіім*, уснпибђПф , (иі) оршог: белЬим Іге II он доБн. Белур, ш." (Рес. я Срем.) уісіє б]'елуг. Белуга , Б. (Рес. и Серм.) уісіє 6]елуга. Белугов, ва , во, (Рес. и Срем.) уісіє б]ёлугов. Еелушак, тка, т. (Рес. п Срем.) уісіе б]елутак. Бё.ъеіье, п. (Рес. и Срем.) уісіє біі]ел>еіье. Бе'на, Г. уісіє будала. Бені^ёлук*, т. іправа, шшо се меБе у ешіо я у ракиіу да се човек описей да заспи каомртав, Ьа$ Ѳфїаібсаіи, ћегЬа зорогііега. Бенёврвеф.рІфСфе^ђа^) уісіє пеленгаБе. Бенёшало, ш. Ьег Іапдгоеіііде ©фгоси (5ЄГ , їаЬиІаІог Іопдиз , (аесііши сіепз. Бенёташе, п. Ьа§ Іапдгоеіііде ©фгссфсп, 1’аЬиІаІіо Іопца. Беншёашк, иеБем , у. ігарі'. говорішіп ко]ешша, Іаидюеііід (фша§еп, і'аЬиІагі Іаейіозе. Вено, т. .рипйопате, иотеп сапіз ; Ьа* ђее (ргіфго.: Оба,бено!—панн ]ед. нога (иоіп Зсідег , Ьст (еіп бено Ь е і Ь е фаГеп їапдеп 1"оПіе). Бёо, бела, ло, (Рес. н Срем.) уісіє бн]ел. Бебград, т. (Рес. и Срем.) тіб аїїеіг ЗІЫеібипдеп , (їе() Би]'оград. Бебчіїн, ш. і) намасшир у Фрушко} гори. 2) село код гаог намасшира. Беочннац (нца),'чёвек из Беочкна. Беочйнскй, ка, ко , уоп Беочпн. Берач, т: ђег (2Вет»®цЕигц$*) 2е[ес, іесіог (уіпсіетіаіог, теззог). Бєрачев.ва, во, Ьеа 2е(есё, Іе§епііз, (теіеаііз). Берачица, Б Ьіе (ІЕВеіп) 2е[егт, уіпбетіаігіх. Берачкп, ка, ко, н. п. плата, 2е(ес» уіасіешіаіогіиз. Бёрба, Б Оіе 2ВеІпТе(е, уішіетіа, Берберйнтт.}Ьег «аі'біеь їопзог. Бербёрлук*, ш, Ьіе ЯЗагбіетег), агзіопзогіа. ЕербРрница, Б Ьіе ЗЗйсЬіег&иЬе, іояяЦ-іпа. Бёрберскії, ка,ко, і) багбіегіі'ф, іопзогіиз. 2) асіу. 6аг6ІИІ(ф , тоге Іовзогіз. Бёрдб? патрол поврба] (ЗВегЬа? ІгоЦ’ вссбер), Ьег Йи( йег ©фіійшафе, уох ехсиЬіагиш арисі Оегшапоз, гесерІа еі іп бегЬіа; Ьађег бердокаке, бердокати, бердо'кнуши. Бёрисав , ш. йїапаёпаше, ношеп уігі. БерііБет*, а. Ьа» ©еЬеіђеп, іпсгетепіит , зиссеззиз, сБ среБа, напредак, да Бог наспоря. БерііБетан, шна, но. н. п. годнна, дейеіђііф, ^гифіЬаг, дИісїПф, орШи5. Бёрмеш, т. Ьес 2Вегтіишеіп, утшц аЬзіиіћіаіит. ■Бі'с» ш. (Рес. и Срем.) уісіє 6іі]ес. Бе'сан , сна, но, (Рес. и Срем.) уісіє бк)'есан. Бёседа, Б (Рес. п Срем.) уібе бе-с]еда. Бёседшіш, нм, (Рес. я Срем.) уісіє бесіедятн. Бесіеда, Б(Ерц.) Ьіе ОїеЬе, зегто. Бёо)еднти, нм, у. ітрБ (Ерд.) (рге= феп, зегтосіног. Бескорка, Б н. п. бритва, ('ЗЗїеії'ег) ођпе @фа[е, зіпе согіісе, зіие таішЬгіо. БёскуБаніік, т. ЗЛепСф с(іпе .раиё ипЬ сиі пес ага пес Босиз : „Купи побро под 6ар)ак іунаке: „Све крвнике п бескуБашіке Беснёте , п. (Рес. я Срем.) уісіє блеснете. Бёснило, п. (Рес. н Срем.) уісіє б]’есшіло. Бёснпти, нм, (Рес. и Срем.) уісіє б]еснишн. БеснбБа, Б (Рес. іі Срем.) уісіє 6]есноБа. Бесбмучан, чна, но, (Рес. нСрем.) уібе б]есомучан. Бёспара, Б уісіє опнріьача.. Беспбслен, на, но, деі’фаБГоё, оііо» зиз. Бесгіослен попа іарпБе крсшя.