Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Бес Би Зо »9 Бёспослица, і\ і)Ьіе ІВЇи§е, оіішп: оппгЬи Еу ђегоіђ на беспослнци. а) йаё §аиіе’гцеп ,; йег Шііірддапд, оііаііо: прођисе беспослице; то ]Є беспослица. 3) йег Шій[нддапдег, оііаіог : иди беспослнцо ]една! Бёспослпчёае , п. йа$ 9Лйі(іддеї)Єп , оііа«о (?) БёсПОСЛПЧІШШ, ПМ, Т. [ІтрБ шй[[ІддЄі ђеп, оііагі. • Беспутно, піфі-аи^ гефіет ЗВеде, ші= дегефе, іпіцие. Бёсши]а, і. (у Сріцему и у Бачко]го« воре бешпица) йіе іБеі'гіе, Ъезііа (аІЗ Є;фітр(п;ог{). БеЕар, ш. човек неожеаен, Зип99Єз (еОе , соеІеЬз: „У бећара свавога шиЬара , „Понаівпше буа н ушиіу. Беісарина, ї. аидт. и. беЙар. 2) Зшідг деГеИТфа^е, соеІіЬаІиз. ЕеЕарбваіье, п. йав Зипддеіеііепіе&еп, уііа соеІеЬз. Бейарбваіші, ру]емV. ітрЕ З^кдаег [ейе \ЄІ)Џ, йіё (оіфег ІеЬеп, соеііЬет уііат адеге, ЕеЬарскн, ка, ко, і) ішіддеГеШІф, соеІіЪіз аиі соеБЬит, 2] асіл. (ЄЇЇЄП = 2ІТІ, сбсНЬнт тоге. Беч, т. ЗВІеп , Уіеппа. Беч?], т. ©іађі іт ЯЗапаі. Бечеісш?, ка, ко, воп Бече]. Бёчеае, п. Йаё ?фіе|2 21п[еђеп, іогуиз азресїаз. Бёчшпи, яж, у. їтрЕ т, у очи, йіё 21ііде» ріег гіфіеп, ріегеп, гідісіоз Я§о осиіоз. Бёчпшисе, имсе , у. г. ішрГ. (фіе( лп\е= ђеп , йогуе іаегі. „Бечу граде не бечисе на ме.Ее'чка, і. ниварско буре, Ьаё ЇВіеф(з, сіоііиш сегеуізіагіиа. Бечкёрек, ш, ©іайі іт 25апаі. Бечкёречанин , човек на Бечкерека. Еечке'речкй, ка, ко, воп Бечкерек. Бёчкіі^ка, ко, і) ЗШепес, гоіепегі[ф, Уіеппепзіз. 2) асіу. п)іепегі(ф, тоге Уіеппепзшт. Бёчкшьа, I. Ьіе ЇШіепегІП, Еетіпа Уіеппепзіз. Бёчлиіа, т. Ьес ЗВіегіег, Уіеішепзіз. Еешёново, п. і) намастир у Фрушко] гори, г) село блшу піог намастнра. БешёноЕачкіі, ка, ко, воп Бешепово. Бёшцка*, і. і) -уісіе коли]ЄБііа. 2) йіе 35іа(е, уезіса. сі‘. шиіур. Бёшкот, т. (ст.) некакав леб (ІЗЗІёз ІОІІ ?), рапіз сіеіісаііог : „И бешкота д.еба бі^елога —■ Бёшти]а, і. уісіе бесши]а. Бн, грас(ійеГ, ит Ьеп йріаіів аг^и^и деп/ рагіісиіа оріаііуі, у 23. дао бн. Бнб Бп] іф твфіе дебеп, багет, ©ідепіііф і(ї её &ег (пн'п теі(г ипабапђегііфе) Оріа» ііі> вот Зсііїюосх бшіш |еГЬ(Б. Бибер, т. , рірег. Биберйье, и. ййё 'ріе^егп, рірегаііо. Біібсрнтн , им , у. ітрБ рїеірсгп , рірего, ріреге сошііо. Бйбєрнн , на, но З н. п. зрио, , Биберов, ва, во,/ рірегіз. Бііваеье, п. йаё в(ітаІіде ©ери, Бедиепіег е5зе. БнВашн, ам, у. ітрБ Герп, еззе. Бибо , вола, т. Ьес Рїойрреі, ЬиЬаІиз, Бнволица, {. Йіе ЇВйігеіїіф , ЬиЬаІа. Биболски , ка, ко , н. а. кожа , іБй^еГ* ђаіи, реШз ЬиЬаІіпа. Бііволче, чета,в. Йаё і5йре[ЕаІ5, ЬиЪаіиз уііиіиз. Бв]ёда, Г. (Ерц.) нпвєгйієіііЄ ІБеГфпГ* Йідипд, саіишпіа. СачуЕаі ме Боже 6іі]еде невндовне; нашла га бгуеда на суву пушу. Биіе'дигая, нм у. ітрб. (Ерц.) кога, шідегесђі Ьеісђиійідеп , іпідие ассизо. Бніе'ф.'іье, п. (Ерц.) йаё иидесефіе ЇБе« іфиІЙІдеп , асоизаііо іиідиа. Бідел (сотр. б]'ёлії), ла, ло, (Ерц.) Шеі§ , аіЬиз. Біуела, Б іп ђег апеЕйоН[Феп Кейепё* агі: Зашао као біцела по пазару, (V деіф паф йев Зі'еіђе аПе аб. Біђ'ела не/ел>а , і. (.Ерц.) (йіе теі§сїВофе) йіе 23офе вос йег дго§еи 5а((е, 2$0г(а)ІЄ , ћеЬсіоіва5 ап(е іс]иІ1Іит тадпит., диа сагтЬиз Іаиіит аЬзІіиеІиг, аі аоп сазео , пес різсіЬиз еіс. Біуела црква, і'. (Ерц.) ЗйЗеі§Еісфеп) ©іайіфеп іт ЯЗапаі. Біцёлац, лца, т. (Ерц.) ЙЄС ©фіттеі, ецииз аіЬиз. Бн)ёлишн, нм, у. ітрЕ (Ерц.) і) теі» ^еп, беаІЪо. 2) уісіе бпіелеши. Биіёлшписе, пінсе, т. г. ітрБ (Ерц.) і) 2Беі§ аиредеп, Гисаге зе. г) ,гвгі| діап^еп, аІЬео. Біцелка, і. (Ерц.) біцела кокош, 9їа= те (ис еіпе шеі§е феппег аІЬа (§аіІіпа). Біі)елб по.ъе, н. (Ерц.) варош у Ерцеговинн (код воде Лнма). Бігіёлзеае, п. (Ерц.), і) ЙаёЗБсібеп, беаІЬаііо. 2) Ьав ©Іап^еп, 2Веі$[ерп, аІЬііисІо. Біцёлетп, лим, у. ітрГ. (Ерц.) теі(5 тегђеп, аІЬезсо. Біце.ыша , ї- рїаЫ Ін йег наи]'а воп Звррник. Бсііелинац (нца), човек из Біцелшіѳ. Бй]еліішскй, на , ко, вой Бі^ё/чшіа. Біі)ЄС, т. (Ерц.) Ьіе ®1І(, гаЪіез : бц)ес те сколио (говоре псетету); или )е огаишао у а)дуке од бяіеса,