Српски рјечник : истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима

ШКОЛА 842 ПІКОРІЬАВ ли ништа ни]е могло разабрати. У школи се ]е учило по мало н писати колико (е учител знао, а остале су све науке биле као и по намастирима. Како по намастирнма и код попова тако и по школама д)еца су почиаала учити нз рукописа ()ер буквара ниіе било), п. п. учител. напише д)‘етету што ће данас учити, па кад оно научи, а он му нашшіе друго итд. Кад ко]и ђак тако из рукописи изучи бекавицу, онда узме (Славенскн) часловац, кад изучи и пречнта неколика пута часловац, онда узме исалшир; а ко)и изучи и пречнта неколико пута псалтнр, онар )е већ нзучно сву книгу; онда )е могао бити, ако ;е хтио, поп, калуђер, мађистор, прога, архимандрит, ако )е имао доста новаца, и владнка. Какогод што )е учител по сво)о) воли школу отворао, тако )у )'е и загворао кад му ]'е била вола, па )'е ишао на друго міесто, или се примао какога са свп)ем другога посла. Као што ]е ово овако било од прн)е у Србіци тако ]е н данас у Боснн, у Херцеговини и по свему народу нашему под владом Турском, а слабо )е бол>е и у Црно) гори и у Далмаціи н у Хрватско], За владааа Црнога 'Борђіа у Срби)и биле су поставлено школе готово по свима варошима и градовима, а н по гд)еко)И]ем селима. У Биограду осим мале дви]'е школе (]една за варошку Д)ецу а друга за Турску ко)а су се била искрстила) била ]‘е велика школа, какове Србн никад до онда нигдіе ни)есу имали. Она )е постала (808 године; у н.0) іе први учител био покоряй Иван Луговић (или Лован Савић), посли)е ньега Милко Радокьнћ, Лазар Вонновић, Глиша (не знай како се звао) и Симо Мнлутиновић. У велику су школу примали само момчад ко)а су већ знала чатити и помало писати, па су онд)Є учила на Српском ]‘езнку исторіу сви)у народа од постала сви)ета до данас, геограФИ]у ціцелог сви)ета н статистику сви]у држава, права (чини ми се Римска), нешто мало из фнзикє, начни како се пишу гшсма (свако)ака), рачун, їЪемачкн )езнк и „нравоучителна иреаоуаваниуа.” За те све науке била су триучнтела, и раздиіелене су биле на три године. Са владом Цриога Ђорђи)а пропала )'е (813 године и ова школа и ученье кіьнге било се повратило са свіцем на старо. С почетной владе Милоша Обреновнћа (8(5 године почеле су се школе у земли опет множити и подизатн тако да сад ко]е по селима ко)е по варошима има близу 300 мали)ех школа, осим овіцех у Шанцу, у Крагуїевцу и у Неготину цолугимназиу а, у Биограду гимназиу а, лицеум итрговачка н во)ничка школа н богослови]а. Трошак на мале школе н научителе плаћа]'у општине, а на велнке сав народ. За мале школе штампане су ко)екаке школске кньнге, али су међу н>има ]ош )еднако часловац н псалтнр наіглавніце, и по н>ииа се показуіе колико ]е дн)ете научило или шта учи, н. п. кадко]еко запита : „штаучнш?” оно одговори : „часловац” или „пеалтир” или „буквар.” У Сріему, у Бачко] н у Ванату )ош одавно нма)у .школе не само по варошима него готово и у свакоме селу, н учнтелима свуда плаћару општине; али не само што су у іьима часловац и пеалтир главне науке, него и друге поредныіх наштампане школске каиге тако су рђаве, особито што се ]езика тиче, да се не вала чудитн штоканжевницн наши свога матераега )езика не знаду н што су га за ово сто година овако нскварнлн, него вала хвалитн Бога што )'е мало луди у шокле ншло те ни)е ]ош много горе постало. У Карловцима ]е ]Ош одавно била богословн]'а, а пріце неколико година постала іе и у другиіем гд)еко)н]ем епархи)ама, али се у ти)ем школама уче науке на данашаему Славенском )'езику како ко]'н учител зна. Године (8(0 постала )е у Сентандріи школа за учнтеле, ко)'а ]е послн)'е пренесена у Сомбор ; у ово) се школн науке уче тобоже Српски, опет како ко)и учител зна; али ово све ]Ош очекуіе правога уредника н управитела. У царству Аустри)скоме за сад )е на)бола Српска школа у Трсту, и то )'е хвала и дика аезиноме учнтелу Димитріу Владисавлевићу. ШКОЛАРИЦА, Г. (у Боци) Ьіе ѲфЙГегІП, 6І8СІриіа: Иза града Цариграда вода нзвире, Покра) воде жубер сто)и, те се веселе ПІколарице све ђево)ке, днвне, румене школица, Г іііга. с. школа, школскй, ка, ко, 0фићу всіюіавіісив. шкб.ъ, ш. (по прнморіу) уііЯє острво. шкб.ьдр, т. уЫе острвланин. отколка, т. Ьіе ШіііСфеі, сонсћа. шкб.ъци, шкблака, т. рі. (у Дубр.) уіііє колотуре, шкблчііЦА, Г (Ііт. с. школка. шкопац, пца, т. л'і(Іе ушкопленик. шкопити, пйм, уіііє штро)нти. шкбпицА, Г. (у прнморіу) бритва ко)ом се шкопе свивъе, еі« ^аГггітіеіТеГ/ зсаіргит савігаїогіит. шкбплЕТЬЕ, н. уііе штроіеіье. шкбпчЕВИНА, Г. (по іугоз. кр.) ѲфорСепіІеіСф, саго уегуесіпа. шкорав, )а, о, (уСрн)'ему)н. п. пређа, плаШКОРІЬАВ, |ТИО (ка0 3ГрчЄН0),ПШІЄ[іф/П1§'08и8.