Српски сион

Стр. 2.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 1.

враг, непријатељ н накосннк злобнн п завпдљпви толикој срећп Адамовој, није хтео мировати, но превари Еву, слабији нол рода човеческог, а, ова опет не даде мира Адаму, него га преварп п наведе, да окуси од запрећепога плода и тако иреступише божију заповест и нзазваше протпву себе правду божију, те бпшене само из раја истерани него и на вечиту пропаст осуђенн, и то не само они, него и деца њихова, унучад н праунучад, на и с.ве потомство њпхово, Да, тако је, а није могло друкчнје ни бпти, јер какво је семе, така је и биљка, какво је стабло, такав је и плод! Па пошго ]е само Адама и Еву Бог створпо од којих су сви народи на земљи ироизишли; то је и сав род човечији, сви људи на земљи нраотачком греху и вечној смрти подложнп били. У таком грешном и жалосном стању иалазаше се сав род човечији више хнљада година, на што се даље од корена удаљаваше, то све дубље и дубље падаше у разиа безакоња, све то већма н већма ум затуиљиваше, а безбожнје и многобожије растјаше, н сви други гнусни и вредовитн пороци земљом, илп болкв рећи људима овладаше. Нити их можаше страшпи окај васионскп потоп, нити ироиаст Содоме и Гоморе у чувство прпвестн п од иута безакоња одвратитп У таком страшном и очајања пуном стању налазаше се род човечији у време владавине Августа цара рпмског, нитп му когод можаше иомоћп, оснм јединога свемогућега Бога и његовог мплосрђа. И заиста, Бог се смпливао на толику несрећу и толику пропаст човечију! те је нослао свога једпнца, да у телу човечијем, изведе људе из толпке заблуде на пут иравде и пстинптог богоноштовања да им покаже онет прави пут, који водп у бесмртије н вечии живот, и да за доста учпни иравдн божп.јој за Адамов ирестун п толпка безакоња, која ночиннше људп, нрппоссћи сам себе на заклање н беечасну смрт крсну, и чинећи људе од робова, снновима и насљедницнма сливе божије. Ето нрељубезни моји, до чега пас .је довео бпо пресгуи божије заиовестн пра-

оцем нашим Адамом учињени. Ето, како преступом његовим пређе осуда на све људе, а како напротпв милосрђем божијим, праведна осуда ова,{рођењем и смр ћу сина божија упиштена, заглађеиа и оправдана бн, и како њиме једнним оправдање живота у све људе и све потом ство уђе. „ Не бојтв се! јер гле, јаељам Вам радосш велику, која Ле биши свему нчроду. Јер Вам се данас роди Спас, који је Хрисшос Гостд у граду Давидову. и (Лука II. 10—11.) рекао је Анђео божији збуњешш и уплашеним пастирима витлејемским. — 0! благо Бама пастирнма вптле јемскпм, који сте очима својнма виделн славу божију, видели рођеног јединца, си на божијег! Запста је радост Баша неописана бити морала! Но п ми, прељубезнп моји, и ми не мањи узрок пмамо радовати се рођењу Хрнстовом, јер „и бибе радосш ова свему народу и , рекао је Анђео божији пастирчма витлејем^кпм. И заиста. Куда ћемо веће радости, пего кад нам на смрт осуђенпма дође избавптељ, који скида с нас Адамове окове, који нас од робова правн спновнма божијим и насљедницима царства пебеснога. 0 да неисказана мнлосрђа божија! О да превелике наше радости! 0 да нревелика за нас даиас празника и свечаности! Рођењем Христовпм измири се Бог са свпма људма, измири се Створитељ са створењем својим, измири се Го снод са робом, и не само да се измири с њпме, него га је још и носинио и учии 1.о насљедником свеколике славе своје. Лик Анђеоски видећп чудио рођење спна Божија н илбавитеља рода човечијег са непзречеиом радошћу иеваше: „ Слава на еисини Богу, и на зе.мљи мир, м(% људма доура воља ". (Лука II. 14.) Ходите благословени Хришћани н духовна децо моја, да н мн одамо славу свевпшњему Богу, и да се духовно радујемо дапас! Он иреблагн хоће, да буде мир на земљи, да буде добра воља, да буде благослов међу иами, т. ј. хоће да прогнамо од нас н између нас, сваку злобу, сваку увреду п злу вољу; хоће да један другом опростнмо све увреде као што је н он нама