Српски сион

Б р. 1.

„СРПСКИ СИОН."

Стг. 7.

ШИСЛИ И ЧУВСШ ХРИШТ^АНИНА ПРИ НАСТШ&У НОЕЕ ГОДИНЕ.

Ц^ишта се на земљи не свршује без ^воље Божнје; Бог свим управља, о свему води бригу, о свему нромишљава. Он пушта дажду на земљу, Он заиоведа сунду да сија над до брима и над злима, он хранп нтице небесне, без Бзегове воље не спада с главе чове кове ни једна влас ; на послетку без Његове свете воље и ми сада не ступамо у нову годину живота, као што у то време и многи ближњи нагаи не прек<>рачише границе мпнуле године него одогне са, свога земаљскога попришта Но па загато је Господу богоугодно било једног човека оставитн да живи а другога одазвати одавде? То је тајна Његове премудростн, непостижна разуму људском. Нпко не зна нутеве Божије воље. Ми само знамо и заједно са св. православном црквом тврдо верујемо, да све, што с нама бива, служи на благо наше, јер бива по вол.п Божијој, а Бог је благ те не може желетп зла сво јим створовпма. Ако је Он преблаги оставно да живи један човек н дао му да угледа ново лето, то може бити е тога, што <лт не жели смрти греганнку, но даје му времена да се нокаје, а може бити и ради тога, да би семе добродетељи, засејано у дугаи тога човека, нустпло жиле, дало клнце, загушило трње норока и донело свој плод. Но и у првом п у другом случају ваља човеку да се побрине о делима спасења свога п да узалуд не тратп Богом милостиво даровање му нове године живота. Као што нам је непзвесно зашто је Богу благоугодно било продужнти нам жпвот, тако исто неизвесно нам је и то, какво је Он време одредио за границу нагаег жнвота, коју нико од нас прећи не може: а та неизвеспост побуђује човека да се све већом и већом бодрошћу и по стојанством брине о делу спасења свога. Свака пстекла година, свако ново лето, напомиње човеку, да се и његов рок растанка са земаљским жнвотом приблпжује, да је и њему све блпжи п ближи нов жп-

вот, који није налпк на пређашњп. Но да бн се човек могао учииити сиособним да стуни у тај новп живот, неопходно је за раније ириправити себе за н.', док нам Бог даје за то времена. На дап новог лета п поучава нас црква речма св. Апостола Павла, како се ваља ириправљати за будућп жпвог Она унућује : „да одбацимо нрви начпп жпвота старога човека, који се раепада у жељама преварљпвпма, да се обиовимо духом ума н обучемо у новог човека, којп је саздан по Богу у правди п светињп истине." ( Е ф 4 22. 24.) Онај који се одазива позиву њеиом и који иоотупа сагласно њему, нрнправља себе за новп живот, о приближивању којега наномиње му све већом и већом силом свако ново лето, н ие трати узалуд драгоценога по својој краткоћи времена земаљског жпвота. Није без воље Божнје било у прошлој години и то, да су некп од нас у свпм својим делима илп бар у већој честп истпх имали усиеха и користилн се сваком срећом, а други прегрпилп сваковрсне недостатке н невоље, Па на нослетку и у овој наступајућој годшш Бог ће једие полпћп и прославпти, а друге поразптп и бацити у невољу. Но зашто је Богу благоугодносједнима тако поступатп, а пначе с другима, — људп не знају. Православна наша вера говорн нам само, да је Бог благ н свет да нас каткада у љубавп Својој кара за престуне, а каткада ио неогранпчепој благости Својој милује и као милостпвп Отац вазда, и награђујући срећом и одузнмајући ју н подижући и поражавајући, руководп се јединпм само нашим благом, желећи нам да се спасемо. Он нам даје што нам је корпспо, и то лпко колико сваки од нас нримитп може, но ннкада не искугаава човека вигае, него Н1 то он поднетн може. Имајући таквог нокровитеља. за нин може стуш; се нпчега и не

нога н благога ;Вда, хрпгаћау не бојећи ^^^^Кк^е .нп у колико