Српски сион

Б Р. 1.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 9.

Да би се т« поетигло, треба учитељи богословије поред надзора ректорског при изда ван.у сведоџаба савесно но снособности и вла дању богослова и класу парохије да оцене, коју би консисторија имала у вид узети и богослове по одени сведоџбе избору припуштати; при мањим класама парохије боље оцењеним првен ство дати. Свенггенике на нижим класама по добу служб"ван-а, ако се заслужним иокажу. за парохе веће клаее иостављати, док не иосгигну прву платежну касу. Што је пак најнужније, то је изостављено и није у внд узето. По деоби у 4 класе парохија, свуда је по један нарох а ретко по два намењен, јер ретка је општина, која 3000 душа има; па кад се који разболи, ко ће га у парохији заменити, кад је скучен број свештенства ? У Срему је лако. тамо су манастири, али у Бачкој и Банату нема болесног свештеника ко заменити. Па како да се том неудесу помогне ? Као што је у свакој бранжи, тако и код свешленства треба да је. Сваки који богословију сврши, мора претходпо четири године код старих и слабомоћних свештеника аа умерену, сабором наређену илату служити (ту се и ђакони иодразумевају), једно да се ноучи обредима службе и обичајима. а друго да се упозна са околмостима и увеџба за самосталног пароха; а пре четиргодишње праксе да не може за самосталног пароха кандидован бити. Тим би се избегла оскудица у свешт. помоћн ицима и сваки би извежбан био кад самоста лан иарох постане и не би из капута чекао и тражио прву класу парохије, да га неизвежбаног у свештенослужећим дужносгима упућује учптељ и црквењак. — Друго, с тим би своју способност показао, коју класу парохије према богословској сведоџби заслужује. На навод г. Даниловца у 7. §-у нацрта за уредбу свештенпчке дотације: „Чим једна нарохија на 3200 дупта порасте, има се иста у две парохије II. разреда поделити" — примећујем, да није сходно код једне цркве два дјејствителна пароха имати. Као што је у једној епархији један епископ а не два; у жунанији један жупан а другн поджупан ; у срезу један надсолгабиров а други солгабиров и т. д., тако и код једне цркве имао би само један дјејстви телни парох посгојати а не два; јер иначе би

завладао стари неред, кад би се два управитеља код једне цркве посгавила. С тога ио руконоложењу старији нек је дјејсгвителан нарох и управитељ а други млађи, сунарох нли иарохов заетупник. У реткршггу од 1868. год определ.ене су парохијске класе у свима општиндма, алп што је најважније, није сталан кључ за прирез парохијала донесен; него је оставл>еао општинама, да о< е саме са обзиром на сиротињу то уреде, и тим је сваке године нри разрезу парохијала отворен пут распрама, свађи, саблазни, тужбама; а тако исто није стално наређен ни еквивалент за обиталиште пароха, но остављено јз да се парох са општаном ногађа. 0 том ћу евоје немеродавно мљење други иут навести, него да нређем на нримедбе г. Даниловца где између осталог о свештеничкој дотацији вели (види броширу: „ Српс.ки свешшеиик"): „Иаше свештенство не може бити незадоволшо са количином својих берива, но којој је најмања награда 750 ®ор., која кад се упореди са беривом чиновника код котарских области, то се види, да су нароси на парохијама најннже класе онако исто ако не и боље дотирани него џоменуши чиновници." Ово је погрешно упоређење Котарски или судски чиновник, који је права свршио или толико исто по скамијама провео као и свршени богослов није дотиран са 750 фо |> , но надсолгабиров, солгабиров, срески судац и подсудац поред плате са нриходом изилази до 1600—2000 Фор. ; нижи пак чиновници са четирн или шест гимназијалних, реалних или грађанских разреда, не могу се са квалиФикацијом свршених богоелова. сравнити. — Друго, православни свештеник је уједно породицом оптерећен као супруг и родитељ, иа нити може нити приличи да своју породицу због оскудице пренебрегне. Кад би свештеник усамљен био, или као и сваки јеромонах, игуман, беснлатну иослугу, извоз, спремљену богату триезу, огрев и сва нотребна имао, тада би се задовољио и доста би му било 4 — 500 Фор. годишње; али са 750 Фор. не да]е се са породицом живити, а још мање децу васпитати. Свегован свештеник треба да је као светило, молитвеник н учитељ народни најмање са 1000 Фор. догиран, као шго су и осталих вероисновести пароси дотирани; јер празан стомак гони у просјачину,