Српски сион

Стр. 44.

„СРПСКИ СИОН."

Бр 3.

ПОГРЕБНИ ОБРЕДИ У НЕКОЈИХ НДРОДА-

С РУСКОГ превео: ђ. Бота, свештеник у Панчеву. (Свршетак.)

Будиста номада није обнчај да омирвају покојнпка, већ обукавши га у нарочито одело, окрену га на десну страну тако, да му једна рука дође нод гла ву, а друга на бедра. За тим иале нред кипом Буде свеће и читају молитве за умрлога. У одређени дан ногреба носле опела родбина н иријатељи умрлога из својих (номадских) шатора узјахају коње, а покојннка метну на велпка воловска кола или саонице. На гробљу простру ио земљи белу кожу један хват у дужину, а по угловима исте забоду четири штапа ; на кожп поставе све што је за жртву нотребно, као и судове са семењем и млеком. Жреци обишав један за другпм у трп иут кожу невајући по гребне песме, начине у земљи бразду, за тим семење разбацају а млеко просипају на све страпе, а по угловпма коже уконавају судове с новцпма н разнпм ситним незнатшш стварима. За тим праве могилу, цри чему жречеви певају ; на могилу прво мећу новац а за тим тело умрлога окренуто лицем на запад. Када се поврате у своје шаторе, сви којп беху при укону омивају руке топлом водом над усијаним камењем н три иута се каде над паром том и са особитом нажњом слушају „очи стителпу" молитву. У иомен умрлога ириносе жртве у трећи, седми п четрдесетдеветп дан. У старих Персијанаца беше обичај, као и у других азнјатских народа, да су телеса умрлпх бацали дивијим зверовима, јер су трухлење сматрали недостојно за човека. 11о данас не чине више тако. Када осети Персијанац да му се прнближује час смрти, онда домаћи дозову мулу, који чнта коран над умирућнм н ономиње га, да се треба покајати пред Богом. Кад умре, онда тело омивају нарочити људи, који се само тим баве и од тога живе; завију га у платно, на којем се често налазе изреке из корана и мећу га у сандук састављен нз три даске без заклопца. За тим родбина изнесе тело на гробље впчући час

ио: Алах Алах! и мећу тело лнцем окренуто према Меки у издубљење, које је искоиано са једне стране раке; отвор тај запушавају цигљама. а раку заеипају земљом, Блиски рођаци иокојнпкови посте девет дана од дана смрти и 40 дана жале. Турци ноју стихове из корана, када износе тело из куће а жене оплакују покојника. У раци се тело умрлога ставља према западу на десну страну тако, да је лице (нокојнпково) окренуто нрема Меци. Мула се молн за покојника, говорп му надгробно слово и први баца у раку пуну шаку земље. Помени се држи у трећи, седми и четрдесети дан. По веровању њихову, анђели одмах после укона питају умрлога: ко је твој Бог, која је твоја вера, и ко је пророк твој ? Ако је покојник добро жпвео, онда он смело одговара: „Бог је мој прави Бог, вера је моја права вера, нророк је мој Мухамед." После тога анђели предочавају души добра дела њезина, којима ће се наслађавати до дана страшнога суда, а за тим одлази у рај. Но ако је нокојни рђаво жпвео, онда не може смело одговорнти на нитања анђела и нечисти дусп предочавају му зла дела његова у најгорој слпци, која ће га мучнти и грисгн савест његову све до дана страшнога суда. а после тога одлазп у рај. У Јев1>еја имаде врло много обреда при ногребу. Када се Јевреј опасно разболи, домаћи дозову рабина који му чита следећу молитву : „иерујем и иснове дам Господа Бога мога, н Бога отаца мојих, веру.јем, да ти свемогућн Боже, одржаваш у животу свако живо створење, верујем, да је живот и смрт у твојој десници. Молим ти се. поврати ми нређашње здравље, сети ме се и чуј ме, као што си услушао болнога Језекиља. Ако ми је час смрти већ близу, ако треба да умрем, а ти дозволи, да ме смрт моја примири са тобом и да ме очнсти од греха, које но-