Српски сион

Стр. 52.

Б р . 4.

рескрипта од 10. августа 1868. у дотичпе Фондове уноси; Он води цело донисивање у Фипанцијалним и рачунскпм предметпма; Он је предизвеститељ саборског одбора у струци Финансијалној или рачунској. 11. Други књиговођа радп своје, од

првог књиговође поверене му послове, по унутству од овога добивеном. Из седнице саборског одбора, држане у Карловцима 17. (29.) Септембра 1890. Георгије с. р. Патријарх.

Неелужбени део.

ПРБО мсшско писмо ПРЕОСВЕШОГ ЕШСКОПА ДАЛМАТИНСКО-ИСТРИЈСКОГ НИКОДНА МИЛАША Пречасноме клиру и свему иравославному народу еаархије своје.

н и к о д и м, по божјој милости православни епископ далматинско-истријски, пречасноме клиру и свему православном народу епархије своје, мир и благослов од свемогућега и благога Бога.

(Наставак )

јстакнувши вЈерскп и народни зна чај наш, ја сам тпјем већ истакао и прве дужности, које према томе знача.ју имамо да извршујемо; дужности свете и ненромјенљиве, које су на нас Богом и природом наложене, и које кад не би извршивали, гријешили би противу самога Бога и противу прпроде. Поред тих дужности, вјера нам наша полаже п друге разне дужности јавнога зпачаја од којпх двије ја хоћу да данас наиоменем, кад први пут ступам у заједннчки духовни жнвот с вама Ибмеђу тнх дужности прва је она, којн нас везује према држави. Држава је наша једна од најнапреднијих, јер се у њој ње гује све оно, што се у опће тиче грађанске добробити свију, и јер ноданицп њенп уживају све оне благодетп, које слобода може да даде грађанима. Већ као таквој, ми смо дужни вјерно одани бити нашој држави и свима силама нашима настојати о добру и срећи њезиној; али као право славни, ми имамо и посебан разлог гајпти искрену љубав према њој. Не чинећи упоређења, како стоји иравославна црква у другпм државама, мп имамо задовољство,

што можемо казатн. да у нашоЈ државп ми уживамо онакву слободу у исповиједању наше вјере и онакву равноправност упоредо садругнм вјероисповијестима, о каквој су наши претци тек жељу могли да имају. Чињеница, да у нашој држави нема „владајуће вјере," има велпкп значај за нас нравославне, кад се сјетимо, какав је некада био положај наше цркве у овим предјелима. Ова чињенпца тнјем већи за нас значај има, кад нам је основнпм државннм законом зајамчено нраво, „да јавно и заједничкп можемо исповиједати своју вјеру. самосталпо уређи« тл и управљати своје унутрашње иослове, носједовати и уживати своје заводе, закладе, имовину н све, што је намјењено богослужењу, наставн н доброчннству." 1 Ј При томе, прп сиромашном имовинском стању наше цркве у овој епархији, о државном се трошку у њој издржнвн средишња еиархијска управа, издржава се завод за васнитање свештеничког нараштаја, подижу се цркве, зндају се куће за парохијско свештенство н потиомаже се свештенство за душестаратељску службу своју. Ако уз ово узмемо Ј ) 15. чл. основн. државн. закона 21. дец. 1867.