Српски сион

Бр. 5.

„СРПСКИСИОН."

Стр. 79.

Бог за то побожно дело поклони још много година живота и среће! (Велики добротвор школе.) „ Сарајевски Лисш и јавља, да је митрополит дабро-босанеки у Сарајеву 'Бор/је НиколајевиИ на дан св. Саве даровао за оснивање сраско-аравославне народне школе у Ђлажују (у Босни) огромну своту од 15.000 фор. а. вр. као „неприкосновени школски фонд ," од којега ће се камата трошити на нотребе те школе. Г. Митрополит Николајевић, основао је још давно, као прота у Задру, стаииендиј^ки фонд од 12 000 фор. за више изображење двојице ђака, те је још тада стунио у ред већих добротвора српског правосл ;!Вног на рода. А црошле године, управо на св. Саву, установио је закладу за удаваче од 10.000 фор. и предао је исту на руковање срнској црквеној општини у свом родном месту у Јаску (у Срему). Овај врли архијереј и пријатељ свога народа даровао је до сад на п<>менуте три цели 37.000 Фор , осим оних до 4000 Фор.. што је обећао Фонду „свештеничко-удовичком дабро-босанске митрополије," и осим многих других мањих нрилога разним друштвима и установама. Одбор српске православне оиштине блажујске, у знак своје велике благодарности, поднео је своме добротвору красну наштамнану саоменицу. Око споменице повијен је лавор венац са две тробојне траке, на којииа с леве сграке пише: „Дижимо гиколе, деца нас мбле! и а с десне: г Благо шоме, ко довијек живи, имао се ра\ита и родгши!" Парох блажујски Стеван ТриФковић изразио је у име општине у топлој беседи велику хвалу своје општине на том великодуганом и племенитом дару митрополитову, што је старину митроносца дубоко дирнуло, те се одазвао речима од срца, обећавајући, да ће школу у Блажују и даље потпомагати. Нека је слава честитом архијереју ! (Српеке вероисповедне школе у архидијецеза карловачкој.) По извештају заменика гл. школског реФерента, што га је поднео архидијецезалном школском одбору у декембарској седници о стању арх. срп. вероисноведних школа за шк. год. 1889/90, аостоје у Лрхидијецези сриске вероисиоведне школе само у 7 месша, и то: у Земуну, у Митровици, у Срем. Карловцима, у Черевићу, у Беочину, у Осеку и у Винковцима. (Кнев-примас Угарске, кардинал Јован Шимор) преминуо је 11. (23)јануара у својој резиденцији у Острогону после кратког боловања.

Овај највиши достојанственик римо -католичке цркве у Угарској родио се 11. (23.) августа 1813 у Столном Београду од сиромашних родитеља. Гимназијске и богословске школе учио је у Пожуну, Трнави и у Бечу. Био је доктор богословије, па је испрва служио као капелан у Б. Пешти, а после као проФесор свеучилишни на богословском Факултету и у другим разним положајима. Год 1857. именован је бискупом у Ђуру, а год. 1867, по смрти примаса Сцитовског, надбискупом у Острогону и примасом Угарске. Год 1873. наименнован је кардиналом. Он је 8. јуна 1867 крунисао Њ. Всличанство цара Фрању ЈосиФа краљем Угарске. Био је врстан и учен свештеник и добар ироноведник, а радио је и на књижевном иољу. Уживао је велико уважење на иревишњем двору и у својој отаџбини, а чинио је много добра цркви и школи. Живио је врло скромно, а свој велики црквени доходак издавао је на добротворне цели. Старао се да се многе цркве саграде. а на Ђурску базилику иотрошио је око милијон Форината. Особито је сиротињу помагао. 1886. славио је своју свегатеничку 50-годигањицу. Своје имање поделио је тако, да је један део оставио острогонској надбискупији, други сиромасима, а трећи својој родбини. Но норед тога завегатао је досга и на друге племените,дели, (Распие лљижевних: награда иа фонда Јована и Терезије Оетој .^ч.) По одлуци лањске главне скупгатине „Матице Срнске" ао ново се распиС У.ЈУ из задужоине Јована ОстојиЛа и жене му Терезије с роком од 31. децембра 1881. ове награде: 1.) Исшорија сриске књчжевносши за школу. — Награда 100 дуката. 2 ) Исшорија Срба у Угарској од најсшаријих времена до данас. — Награда 100 дуката. 3.) Расарава о Буњевцима за ,,Легиоиис" Награда 100 дуката. Уједно се напомиње и то, да је из исте задужбине с роком до 31. децембра 1891 расписана из главве скупгагине јога и ова награда: „ Поиуларна есшешика за одраслије Срикиње." — Награда 50 дуката. Дела на расписане награде не могу писци гаиљати под својим именом, него нал.а да метну на делима својима какав натпис или знак. Име, презиме, карактер и место где станује писац, ваља у особитом писму нанисати, писмо запечатити и обе.тежити га оним истим натппсом или знако Ј, који је споља на самом делу.