Српски сион

Стр. 78.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 5

ЈШСТАК.

Е Е Л Е Ш К 2. (Веети и8 пакрачке епархије.) Пишу нам из пак^ачке енархије, да ће се на пролеће одржати еаархијска скуашшина у Пакрацу. — У Вараждину ће се на скоро устројити нова српска иравославна иарохија за околицу и за варош В. Еањижу у Угарској, која потпада под пакрачку епархију. Плата је пароху установљена на 1200. Фор. и имаће слободан стан Консисторија ће на скоро расписати стечај на ту нову нарохију, која јс врло нужпа за онај крај. — Консисторија накрачка именовала је пароха новосељанског, Милутина ЂулиЛа, арошоиресвигиером северинског протоиресвишераша са седипггем у Новосељанима код Беловара. — Већ од више година завели су леп обичај свештеници : покојни прота Атанасије МејиЛ и садањи Милутин ВулиИ, да у љиховим парохијама у В. Писаници и Новосељанима сваки младеначки нар има ноложити на дан веп'1ања 1 Фор. а. вр., којије новац намењен па очшвање фонда за срчс.ку вероисаоведну школу. И тај њихов хвале вредни нокушај лепо успсва, јер је то народ свесрдно прихватио. Фонд у Вел. Писаници, око којега се многТГтруди тамошњи парох М. Херак, износи већ 1000 Форината, а у Новосељанима преко 200 Фор. И још неке друге парохије из околице угледале су се на горње две ошптине и завеле су исти обичај и код себе. Добро би било, када би сви свештеници настојали, да споразумно са црквеним опћинама у свима парохијама заведу овај корисни обичај. Новац би се могао намењивати школи или у опће просвјети. Ј. (Ствпендија за образоваае професора богоеловије.) Његова Светост г Патријар Српски Георгије благоизволео је стипендију од годишњих 600 Форината а. вр., стављену од стране са'орског одбора на расположење св. архијерејском синоду из срп. прав. клирик. шк. Фонда на цел образовања још једног кандидата проФесуре за богословско училишге поделити, Добривоју БранковиЛу, слушаоцу богословије у Карловцима, с том одредбом, да се исти стипен диста има на свеучилигату у Атчни (у краљерини Грчкој) за проФесора богословије спремити.

(Умножење монашког чина.) На дан света Три Јерарха 30. Јануара о. г. стунио је у монашки чин Теоргије ПешровиИ, проФесор и заступник ректора на Когосл.овијп карловачкој. Примио је монашки чин у Манастиру Ковиљу, а пострижење е благословом Његове Светости Патриарха Георгија извргаио је Игуман ковиљски Мирон давгаи новопостриженом име Герасим. Литургијује отслужио игуман саборчо са братством и на литургији обављеноје пострижење по правилу: Чин „малнл схимнг." Све то изврнтено је на жељу г. Петровића, кога је братство ковиљско вољно нримило у своје „соеловије." После пострижења вратио се г. Герасим из Манастира у сремске Карловце, да и на даље вргаи своју проФесорску дужност. М. (Задуисбина Јосифа Куртовића.) Читамо у „Веснику Сриске Цркве ", да је честити старина, Јосиф Куршовић, грађанин града Шааца и пенсионовани чиновник, од свог иметка саградио величанствен храм у манасширу Пешковици, округу гаабачком, срезу мачванском, на место старог и опалог храма. Храм је иосвећен преподобној матери Параскеви. А подигао га је за ~егГасење душе своје и вечити спомен своје жене пок Анастасије — Шане. Храм је свечано освећен 7. августа 1890, а освећење извргаио је г. митрополит српски Михаило. Црква је саграђена у византијском стилу. Ктитор храма манастира Петковице ставио је овај натпис испод хора: „У име Господа Вога и свете Тројице. Амин. За време владања нашег младог владаоца Њег. Величанства Краља Србије Александра првог, и мајке му Њезиног Величанства Краљице Наталије, и Његовог Високопреосвегатенства Архиепископа Београдског и Митрополита српског Михаила, подиже овај евети храм божји, посвећен преподобној мајци св. Петки Параскеви исцелителној, Јосиф Ј. Куршовић, старином из Херцеговине, родом из Шапца. Темељ овом св. храму божјем постави се 5. јуна 1887. године У спомен своје вредне покојне супруге Анасшасије-Шане, и своје пок. деце: Катарине, Стане и Јоване, своје Фамилије — пок Оца Јована и матере Иване" итд. — Нека је слава томе врлом хригаћанину и родољубу, и нека му