Српски сион

СРПСЕ

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРШНО-ПРОСВЕТНК И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛЛВНЗЕ ШИТРОПОЛИЈЕ ШЛОВАЧКЕ.

СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 6.

У НОВОМ САДУ 11. ФЕБРУАРА 1891.

Год. I.

31'

ш ж и

ЈЕДЛН ВЛПАЈ ЗЛ ШТО СКОРИЈЕ ОСТВШ&Е ОПШТЕГ ЈЕРАРШСКОГ ФОНДА 31 СВЕШТЕНИЧКЕ 7Д0ВИЦЕ И СИРОЧАД. (ИЗ ГОРЊО-КАРЛОВАЧКЕ ДИЈЕЦЕЗЕ )

'v ч/ч v • 1_ г јаШг °Д 0Ста 1 е ве ћ доба било, да до бијемо свој орган, у коме ћемо као у евојој кући, без разлике тако зва них странака и начела, моћи братски и пријатељски разговарати се и свјетовати о својијем нуждама и невољама. Па за то и ми из овијех далекијех крајева наше Јерархије с одушевљењем поздрављамо „Српски Спон" и желимо му. да бп подсјећајући, соколећи, пигпући и радећи на том, сретно помогао доградпти зграду наше црквено-народне автономнје, помогао уредити цркву нам и школу, и стаље и живљење служитеља тпјех двпју светиња нашијех. Слава Патријарху Ђорђију п светим владикама уза њ, који основаше „Српски Сион," да вјекује ако Бог да с народом српскијем, са црквом и школом његовом! Имамо пуио иужда и певоља, за које смо увјерени, да би нам „Српски Сион" своје лпстове отворио, али за сад изнијећемо само једну најгрђу невољу и срамоту нашу, па не би ли светп Патрпјарах са

другпм надлежним Факторима, овај јаук наш к срцу примио — на своје учинио. Та голема певоља п пенрплика наша, то је, што нам Фамилије иаше свештеничке ио смрти нашој нијесу ипкако збрннуте, —- што управо и чини, да је наш сталеж, најстарији и некада највиђенији, остао данас задњи међу свијем чиновнпчкијем сталежима, и да се већ на њ са некпм сажаљењем, а иоготову и ирезрењем гледа. Данас, кад већ оџачари и Фијакери по градовима наше моиархпје, пмају Фопдове за опскрбу своје спротиње, ми свештепици (осим баш срјемскпјех) немамо још ништа од тога. Удовица једпог уредског подворника, лугара, сережаинна, пма по смрти свога мужа по 20—30 Фор. мјесечне мировине, а удовица једног свештеника, који је но новом закону морао свршити исто онолико школа, колкко и судац, одјелни престојник или министар, — она жалосница нема нншта но смрти свога мужа, као да није био службеник божји, државни и народни,