Српски сион

Стр. 116

„СРПСКИ сион.«

Бр. 8.

западнога срп. изговора, међу којима се многи држе за Хрвате а други за Буњевце и Шокце, будући су рнмске католичке

вере, моле се Богу из латинских књига, а у народној књижевности својој служе се јужним сриским дијалектом.

(Свршиће се.)

■ раведно је, да род поближе позпајесвоје синове, који му, нз родољуб нпх тежња, служише хвално н прнмјерно. И моја је намјера, да гаљедећим врстама поблпже упознам српски свет с једним од такових, како се у почетку види, са Иларионом Рогановићем, блажено иокојним црногорско брдским митрополитом. Овим тешким иредузећем ие смјерам, да кратим драгоцпјено вријеме поштованих читалаца, него да их, гато оно Марку Јевросима рече: „Ни по бабу ни по стричевима, но по иравди Бога истинога" боље упознам с човјеком, који је с малом спремом за рад, својим радом задужио род на вјечну захвалност, н заслужпо, да му се име вјечно свијетли међу осталим свијетлим именима врлијех синова мукотрпног милог нашег српског парода, који показагае, колико човјек може учинити, кад га родољубни занос и страсна љубав води к срећи и слави рода. * * * У дивној Зети, ковчегу славе, и матери српских велпкана, на чијој : — „Њпвн никло је прво Српских владара владарско дрво," —*) у Нодгорици, садањој ., Мкрковој вароит," на брзотечној ријеци Рпбници, роди се 12. јула 182*. год. Жлија Роганови/!, у калуђеротву иазванн Иларион. Илијини родитељи били су: Ђуро Јовов, из Прогоновића, села Љешанске нахије, и Марпја Мартиновић, из Бајица. Ђуро је унук кнеза Рогана, рођеног седамиаестог столећа у Цуцкоме селу *) „Балканска Царнца" Н. I.

НЛАРНОН РОГАНОВИТц Црногорско-брдски шитрополит. Написао : Дионисије Миковић, управитељ манастира „Баље. 1„Трњпну," а прослављеног „Горским Вијенцем" жарке душе владике Петра II. Петровића, Његуша. Кнез Роган имао је три спна : Јова, Баћа и Мргуда. Јово је, са јога дванаест Црногораца, погинуо у Бањанима 1737 године. Издао их је поп Копривица и рођак му Ћетко Мирковић. Цио овај догађај расветљује нам нје сма обнародована у 22 и 23. броју „.Јавора" 1887. године, од Л. Пигателпћа, коју је саопгатио „по ијевању гуслара — Цуце." Да бих овдје иовршно овај срамни чин расјаснио, мало бих мање простора обухватио, него лп да пјеему у цјелини пренесем, с тога је ради јаснпјег расвијетлзења од ријечи до ријечи преносим мојим пошт. читаоцима. Пј есма гласи: „Издајсшво иоиа Ћоиривице ииогибија 12 Цоногораца у Лањоиима. (1737. г.) „Мала се је чета подигнула Са врх Цуда од села Трњина, Чета мала од дванаест друга. Пред четом је Рогановић Јово Са рођаком Пејом Марковнћем. Пође чета уз Херцеговнну; Ријечане чета прелазила Ријечане и Велимје равно, Па их его ираво у Бањане. У Бањане чета ночинула У Јовова Богом мобратнма, Побратима попа Копривице. Радосно је попе дочекива, (Ал иритворно да га Бог убије); Даје свима иива и јестива; Кријућ' шаље своје поклисаре, Да докажу бегу Љубовићу: