Српски сион

В р . 9.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 131.

Саду Издање и штампа А. Пајевића 1890. Цена 16 новч." ; п 2.) „Читанка за други разред српске основне школе. Одобрио српскн народноцрквени Школски Савет. У Н. Саду. Издање и штампа А. Пајевића 1890. Цена 24 новч." Ове обе књиге нашао је овај Школскн Савет одобрити, и дозвољава, да се оне у српским вероисиоведним основним шко

лама митрополије Карловачке као ваљапе школске књиге употребљавати могу. 0 чему се славнн епархијски школски одбор с тим позивом извештава, да о овом одобрењу извести све иодручне школе и учптеље. Из седнице срп. православног народноцрквеног Школског Савета, држане у Карловцима 10. (22.) децембра 1890. Георгије с. р. Патријарх.

Неелужбени део.

„СЛАВЕНО-СЕРБСКЕ" НЛКАЗЕ (На част Његовој Светости (Сври б) У чему се греши аротив јошовста. и како шо ваља исиравити. — Многи нашп богословп не познајући рускога правописа, читају по српскоме правопису ле где треба ље, ли где треба љи, не где треба ње и ни где треба њи, а изговара ући тако греше против организма нанред побројених словенских језика. Русн у грађанској бук вици својој имају „лз", „нз", које се чита као наше ле и не ; а и у г^рквеној и свешовној књижечиоста својој чишају : „ле" као ле; „ли" као љи\ тако и „не" као ње\ „ни" као њи. Тако се код нас у цркви погрешно чита сад и поје: воли, волеју, земле, земли, землеју, молепије, моленија, молеиију, мотенијем. нреселеније, хнале није; гоиеније, иоклоненије. нустики, господме, госнодми, от него к нему, к ним, о нем, иррд ними, в неј, из неја; мишленије, помишленије; па онда јавленије, богојавленије, возљублени, стрел1леније куплеи, совокупленн и т. д. Да се наведене речи. по рускоме правопису, погрешно изговарају, доказали смо одмах у почетку, казавнш како они читају ле, ли, не, ни, а сад нам ваља показати

У ЦРКВЕНОЈ СЛОБЕНШТИНН. патријарху српском Ђорђу). етак.) и доказати, како се то све по осталим словенским језицима читало и чита. У старом словенском језику ово су састављени гласови: и, н>, ш, в, 1». Овако састављена слова имају и тај носао, да умекшавају нред собом д, II на нрпмер: кшш ..одт, водн, ко.мљ, кодге; зсплн: зсмлн ; мо.мснпм:, прт.ссдн:>|Н1с (од нриседн-енг), \клл1сннн:; гошсшнс, гссноднге, господПи, ноклошсннн:. м мшлкншс (од мисдн-енг); отт, шсго, кћ шсмоу; нл Пк (месго : нд н-јћ.) о нгемв, н (11 :дт> ННМН, КЋ ШСН. НЗЋ ШС1Л; КЋЗЛГОк(д) ' НЋ1Н, г.ого1Лк(л)к:НН1С, СТ(»ЋМ (д )|СШ11С К0ун (л)|€11Ћ и т, д. — Из ових се ирнмера види, да се руско-словенско ле и не у сг. словенеком чита као дк: и нге (а то је ље и ње), а руско-словен ско ли и ни чита се у ст. словенском као дн и нн (а то је љи и њи) Слово се ге у староме никад не брка са - ћ (ја или е које прелази у и). У старом словенском су умекшани сугласници дк, Гн>, (1к. И у срнском словенском језику руско слов. м и не пише се дге и нге а чита се као ље и ње, на тако и ли, ни чита се као љи и њи. А да се ле, ли, не, ни у свима наведепим примерима и по српском народиом %