Српски сион

С тр. 146.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 10.

високог кр. уг. министарства за земаљску обрану од 10. окт. 1890. бр. 32.500 у погледу женидбе војно-обвезних лица и оних особа, које пре војно-обвезнога доба изнимну женидбену дозволу траже отписом вис. кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе од 2. јануара 1891. бр. 55 848 ех 1890. достављена свима црквеним властима, а на српски преведена у оним деловима, који се непосредно тичу свештенства. (ОБЈАВЉЕНА СВЕШТЕНСТВУ ТЕМИШВАРСКЕ ЕПАРХИЈЕ ИЗ КОНСИСТОРИЈСКЕ СЕДНИДЕ, ДРЖАНЕ У ТЕМИШВАРУ 17, (29 ) ЈАНУАРА 1891, 110Д БР. Е 6, — К. 5. ех 1891.) Услед тога, што око облагања, расправљања ! 4.) у свезу заједничке војске и домобранства и процењивања предмета, у погледу изнимне спадајући они докнадни причувници (резервисте),

женидбене дозволе, код појсдиних области, још увек различит поступак и пракса постоји, даље и услед тога, што су нрописи, који су у погледу женидбе са изнимном дозволом или без изнимне дозволе, садржани у окружници од 24. марта 1875. бр. 13320., услед међувремено наступивше битне нромене асентационог иоступка, делом преиначени, делом пак са свим изван крепости ставл,ени: то се, ради установљења нужнога једноличнога поступка у томе ногледу, на темељу §. §. 50. и 61. зак. чл. "VI. од год. 188У. о обранбеној сили, гледе женидбе без пзнимпе женидбене дозволе, као и гледе женидбе са изнимном дозволом, овим објављују следећи прониси, и установљује следећи поступак, и то : I. Женидба војно-обвезнЕх и војно-обвезно доба још недостигавшЕХ, као и ве! уновачених особа. А) Без изнимне женидбене дозволе могу се женити, те тако потпадају у ногледу женидбе само ошптим законима и прописима: 1.) они, који, пошто су ступили у ставнообавезно доба, приликом ставње (асентације) или накнадне ставње, или од надпрегледног новеренства проглашени буду „брисати се имајућим" или „зи оружије неснособним" — без обзира на то, у који добни разред снадају; 2.) они, који су због службовне, надирегледним иутем установљене неспособности, нроглашеии „брисати се имаЈ 'ућим" или „за оружије неспособним," те као такови истуиише из војске, или ратне марине; 3.) они, који еу прекорачили трећи добни разред, то јест 31. дан децембра, иза навршења 23. године живота свога, те нису нити у војску (ратну марину), нити у домобранство уновачени;

који су на темељу погодности §. §. 31, 32, 33, и 34. зак. чл. VI. од год. 1889. као ученици богословије и свепггенички кандидати, учитељи и учитељски кандидати, поседници наслеђеног пољског господарства, и издржаватељи породица, нридељени или накнадно премештени у докнадну причуву (резерву),у колико ради осмонедељне војничке обуке не стоје управо у активној служби; 5.) они, који су у евиденцију докнадне причуве заЈ 'едничке војске и домобранства на темељу алинеје треће §. 31. обранбенога закона уведени, односно уврштени, као рукоположени свешгеници, намештени духовници, духовни помоћници и свештенички значај имајући ироФесори ; 6.) они докнадни нричувници (резервиете) заЈ'едничке воЈ 'ске и домобранства, који су као „мање снособни" или као „прекобројни" уновачени, односно нридељени у докнадну причуву (резерву), у колико се не налазе баш на осмонедељној војничкој обуци, или, у колико услед позива, односно придржања њихова на темељу установа зак. чл. XVIII. од год. 1888. не стоЈ'е изнимно у активној служби ; 7.) у опште у вој'нички статус неуврштени докнадни причувници (резервисте) војске и домобранства; 8.) они у свезу заЈ 'едничке воЈ *ске (ратне марине) и домобранства спадајући трајни допустници, којима је на темељу друге алинеје §. 32. и на темељу предпоследње алинеје §. 34. зак чл. VI. од год. 1889. као учитељским приправницима, односно услед особитог уважења достојних породичних одношаја, као издржаватељима иородице дарована на време мира по годност трајнога допуста — у колико особе, којима је ова погодност дарована приликом главне