Српски сион

Стр 170.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 11.

РЕЧ ЛРИЧЕСНИЦИМА. Со страхомх божхамг и в4рот приступите. страху Господњем и с вером ирис^упиЈ^те чаши живота ! Примите тело Христово, окусите са извора бесмртнога! Приступите и једите — ово је тело моје; — пијте иеа кси", ово је крв моја, да вам се греси оиросте. Тако нам довикује Госиод и Спаситељ наш на уста служитеља својих. И ми се љубазни, одаз 1вамо том позиву Спаситељевом: приступамо чаши живота — а дали ми мислимо, да нам се греси опросте ? Не, љубазни ! А зашто ? Јер их немамо — тако бар ми велимо, кад се исповедамо пред духовником свој им. ,, Ннктоже везх гр-Ц-а, токлии единх Ксгх," грми нам св. писмо, а ми се на питање духовника: „имаш ли што исповедити ?" У с УђУ.Ј емо рећи: „немам." Како, љубазни моји, том једном једином речју на множину грехова наших навалисмо јошједан грдни грех, јер слагасмо — нс мислите духовнику, него — Богу, Богу који све зна. Затајисмо грехе, које добро знамо, затајисмо пред оним, који зна помисли и сву унутарњост нашу — и приступамо чаши живота, мислите: „во нсц-ћлеже д8ши и т-ћла", не, љубазни, „ко с$д% н и>с$жд(нТе."

Можда не појмимо, љубазни моји, тајну исповести. Можда мислимо, да се духовнику човеку исповедамо, па не мора он знати грехе наше, а ми ћемо и без исповести и без кајања приступити чаши живота. Не, љубазни, на кривом смо путу, ако тако мислимо. Не исповедамо се ми духовнику — човеку, него счмом свезнајућем Богу ; а духовник је само сведок исповести наше пред Богом. За испшест грешника, који се каје, нико живи од духовника не ће. не сме дознати. А зашто и да исповедамо грехе, кад је Бог свезнајући ? — могао би ко год запитати. Но, питам ја тога, да ли ће се он заиста покајати за грехе учињене, ако их не исповеди?! Зар родитељи не позивају непослушму децу, да исповеде и признаду, гаго су преко заповести родитељске учинили, и ако им је све добро познато, па тек онда, кад исповеде, шта су урадили, кад нризнаду, да су згрешили, кад се још

и покаЈу — тада им родитељи праштаЈу све. Тако смо, љубазни моји, и ми, као деца премилостивог Оца небесног, дужни Њему пред духовнику својим у тајни покајања исповедити грехе_ своје, признати их за грехе и — у каЈ - ању добићемо преко духовника свога а од самог Бога опроштај свију сагрешења наших, и св причест служиће нам „во исц^лжТе д$шн и т-ћла", иначе — „во с$дж и и>с$жджТе." * * А можда ко мисли : Та шта бих и имао исповедити? ! — Нисам никог убио, никад нисам крао, нисам ни с ким у завади, постим по закону. . . па шта бих имао исповедити ?! Не тако, љубазни, не тако ! Не говори, не мисли ®арисеЈ'ски, јер се нећеш оправдати, нећеш се спасти. Сети се. да је намигаљен ма неизведен грех — грех пред лицем божјим. Повуци се у себе, испитај помисли и сву унутарњост своју. Можда си ближњем свом ма само пожелио какво зло, — па зар тиме ниси пред Богом згрешио ? ! Можда си на кога неправедно посумњао, — па зар то није грех?! Или си се можда ма и нотајно радовао несрећи ближњега свога, — па и ако то нико од људи не зна, знаЈ - , да зна Онај, који ј 'е свуда и на сваком месту, који све зна, пред кога си дошао, да се исповедаш, да се покајеш за све грехе и хотимичне и нехотичне, кога ћеш да примига у себе, да се с њим сјединиш. Па буди искрен, исповеди све, гато ти ј'с на души; покајан, чист од греха приступи св. причешћу и уверен буди, да ће ти бити „во нсц-ћленТе д$ши н т-ћлл," не учиниш ли тако — „во с$дх и и 'С (5жденТе." * * Можда нас је стид, љубазни, исповедити грехе своје. Можда су страети телесне помрачиле разум у нама — и ми се ваљамо у најнижим гресима, у гресима недостојним човека. Па кад их само за један тренут посмотримо духовним очима својим — поруменимо од стида и срама пред самим собом. И са тако гадним, ниским, неисповеђеним, непокајаним гресима приступамо ми часном и пресветом телу и крви Христовој, примамо недосаоЈ'но самог Бога у грешно тело своје, мислите „ко нсц-ћленТе д$ши и т-клл," не, љубазни, — „ко с(5дх N и>с$жД61Ш." Чујте, како нас духовник позива на исио-