Српски сион

Б р. 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 173.

класе могу ириио.шЖ шражиши, те тако од оних, који у прве три класе спадају, ни један није за припомоћ преноручен. — Канелан и администратор једне молске нарохије Н. РадцловнИ послат је на администрадију упражњене парохије у Пирошу, а администрација речене молске парохијеповерена је И. Јелчи%у, протопресвитерском капелану старобечејском, коме то као таковом по краљ. рескрипту у првом реду у дужност спада. — Прочитан је и узет на знање отпис Њег. Светости патријарха у ствари „Сраскога Сиона" као званичног органа српске митрополије, те је решено исти лист окружницом једном препоручити и наредити, да се у истом имају публиковати званичне наредбе, огласи и едикти автономних власти а уједно општинама објаснити, да се иод шим не разумевоју разни огласи, које оиштине у своме делокругу као руковатељке оишшинским имешком издају, и које могу но својој вољи, било у овоме било ма у коме другом лисгу објављивати. — На послетку да споменемо као један веома важан предмет и то, што је консисторија решила, да се ове године изда шемашизам еааржије бачке, кога до сада у овој епархији нисмо имали, што је заиста велика грехота и срамота било." (Избор вршачке српске црквене општине). Као што јавља „Вршачки Гласник", епархијско поверенство као привремено заступство вршачке срп. цркв. општине репшло је у ванредној седници својој од 3. марта о. г., да се избор општине предузме 18. марта о г. Избор овај руководиће еиархијско поверенство уз присуство консисторијалног изасланика г. Ј. Јорговића, игумана манастира Војловице. (Испити у богословији карловачкој). Са испитом из црквеног поЈања завршили су се 7-ог о. м. у богословији карловачкој исаиши за први течај. — Испитној комисији, која се ове године — на супрог досадашњој иракси — састојала из ауног броја арофесорске колегије, председавао је високопреч г. прота Бороша, о коме се већ зна, да му је поверено, да од идуће године управља тим заводом. Као што се поговара, резултат испита задовољио је испитну комисију у главном. Она се нарочито похвално изразила о усиеху, што га је показала прва година, а то ће бити појмљиво, када знамо, да су ове године — по нарочитом налогу Њ. Светости примљени у богословију само они, који су иоложили и исииш зрелосши, те је тиме, дакако,

сваки дотични стекао довољне претходне спреме, да не мора да се бочн и са обичнијим појмовима. — Обраћамо пажњу штов. читалаца на то, што се ове године полагао исаиш и из црквеног иојања. Да се до тог испитивања у опће и могло доћи, може се свакако приписати једино тому, што су се ове године почела обучавати црквеном појању засебно два и два разре да — Још морамо споменути и то, да се пре једно месец дана устројио у том заводу и мушки збор, који сада поје у саборној цркви „Остојићеву литургију" И до те лепе новотарије дошло се једино на изричну жељу Њ. Светости. — Ово дана почео се тај збор веџбати у устројену појању ^Нкж-ћ смлм" и „ВкЗснте", што је на молбу привременог унравигеља, оца Герасима, ставио у ноте г. Тих Остојић. — Из свега овога види се, да се о богословији карповачкој иочела водити озбиљна брига, те се можемо надати, да ће и тај корисни а занемарени завод скорим процветати, те послужити народу нашем на корист и дику. — н.

Ч 2 Т У Л> А.*) (ј- Исидор Стојковић) проФесор српске учитељске школе у Сомбору, преминуо је 6. (18.) марта о. г. у 49-ој години живота свога. По којник се родио у Суботици 1842. године, па како су му родитељи рано умрли, васнитан је код свије родбине у Сомбору, где је изучио основне школе. Гимназију је почео учити у Новом Саду а свршио је у Будиму. Правничке науке слушао је у Пешти. За тим је од српског народно-црквеног сабора год. 1870. изабран за народног питомца, да се изобрази у недагошкој струци, те је најпре у Цириху на тамошњем свеучилишту слуша^ иедагошке науке, а носле их је довршио у Линисци. Године 1874. изабран је за нроФесора српске учитељске школе у Сомбору, где је до смртп своје савесно и ревносно отправљао своје звање. Покојник је био веома врстан наставник, честит и карактеран човек, а уз то одушевљен Србин. У њему је српска школа изгубила много. Нокојник је 8. о. м. свечано погребен. На опелу се опростио с иокојником г. нроФесор Мита Петровић леиом беседом у име нроФесорске колегије, а приправник Паја Терзин у име ученика приправничких. На гробу је још говорпо ученик Милутин Ђурић. Нека је вечна успомена народном трудбенику Исидору Стојковићу ! *) Да бисмо могли у овој рубрици достојно испратити на онај свет сваког преминулог свештеника, молимо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде, и да напишу по коју реч из живота дотичног покојника. Уредн.