Српски сион

Б Р . 13

„СРПСКИ сион/

С ТР . 207.

штинара гласало је свега 110 бирача, који су изабрали 120 скупнггинара, од којих су 22 од ученога реда, 28 трговаца, 35 занатлија и 35 ратара. За који дан ће се скунштина конститујисати и организовати. (Нови добротЕори.ј Велимир М. Проши%, срески начеоник у миру, преминуо је 11. Фебруара о. г. у Пожаревцу у Србији. Покојникје своје имање у вредности од 36.000 динара осгавио фонду Коларчевом , да се од нрихода н>егова издају награде за добра књижевна дела, која би била Српству од користи. У тај завештај урачунат је и мираз његове жене Драге, која је пред судом изјавила, да пристаје да свој део имања уступи на т/ нлемениту цел, те ће се та нова Фундација звати: „ Фонд Велимира М. Чротипа и жене му Драге." (Добротвор српске школе.) Српски листови јављају, да је Драго Памучина, Србин из Херцеговине, који сада живи у Трсту, з'авештао ноловину свога имања (у износу око 40.000 ф.) за оснивање и издржавање сраске вероисаоведне школе у свом родном месту у Туљу у Херчеговини, Иека је слава и хвала овом честитом родољубу ! Ч И Т У Љ Д.*) (-ј- Филип Николлћ) иарох у Вингули, у Срему, преминуо је око половине месеца марта о. г. у 87-ој години живота свога. Покојник је један од на^старијих свештеника српских. Родио се 10. октобра 1804. у Ердевику, где му је отац Симеон био скоро пуних 50 година вредним оппггинским чиновником. Основне школе свршио је у месту свога рођења, а тако зване „немачке" у Адашевци ; гимназију и богословију изучио је у еремским Карловцима. Г. 1829. руконоложио га је за ђакона новопосвећени владика днлматински Јосиф Рајачић. Прве две године свога ђаконовања провео је као учитељ у Ирпгу учитељујући у друнггву са данашњим старином митрополитом сарајевским Ђорђем НиколаЈевићем; а годину дана носле тога био је учитељ у Бингули. Год. 1833. 8-. новембра запопљен је за Манђелос. Но на брзо стави своју првашњу парохију, и дође у Бингулу, где послужи верно Богу и народу мал' не пуних 60 година и где га и смрт затече. Покојник беше уважен, честит и ваљан свештеник. Још га је пок. патријарх Рајачић одликовао чланством духовне консисторије. У својој дубокој старости повукао *) Да бисмо могли у овој рубрици достојно испратити на онај свет сваког преминулог свештеника, молимо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде, и да напишу по коју реч из живота дотичног иокојника. Уредн.

се од неколико година од јавне службе и проводио је дане у миру и тишини. На иогребу му држао је опроштаЈну реч г. кааелан Сшеван ВеЛаревиЛ, те је лепо нацртао живот и врлине нокојникове. Н^ка је вечан спомен честитом свештенику Филипу Николићу ! Б. (•ј - Марко Опачић,) окружни ироша горњобудачки, нреминуо .је 15. (27.) марта о. г. носле дужег боловања у ВојниЛу. Загребачке „Каго<1пе Ј^оуте" јављаЈу ово о пок. гхроти Опачићу: Покојник, којему је могло биги близу 70 година, био је један од наЈвреднијих и најноштованијих свешгеника у горњоЈ - Крајини, прави слуга божији, правп пастир свога стада. Пола зећи гимназију још у време кад су се сви предмети иредавали на латинском језику, Марко Опачић одликовао се међу православним сриским свеиггеницима потпуним знаљем латинштине. Премда је под сгаре дане био болешљив, ииак није кикада ни ј - еднога часа малак сао у ревности, којом је своју духовпу службу обављао Занимао се он свагда живо и за оп нгге народне и политичке иослове, те је и у јавним листовима дописивао. С његовим народом и његовим друговима п » сталежу жали за њим честити син његов, Герман ОаачиЛ, патриј "аршијски нротођакон, консисторијалнн бележник и проФесор богословије 17 марта еахрањен је нокојник свечаним начином уз велико саучешће свога нирода. — С покојником су се опростили лепим говорима свештеници: Никола Гр. Живко виИ, протојереј и кр. проФесор у Г. Карловцу, и Игњат Малобабиб, парох у Коларићу. — Вечан спомен чесгитом ироти Оначићу!

НОВЕ КЊНГЕ И ЛИСТ0ВИ. (Молпмо поштоване иисце, уредништва сриских листова и издаваче књига, да нам своја издања на ириказ досгављају. Мо лимо тако исто сламта уредишитва, да пам своје лпстове у замену шаљу.) — Шематизам правоолавне епархије далматинске и истријске за годину 1891 — Задар, печатња ИванаВодицке 1891. — 8 на. стр. 63. Садржиј овом шематизму овоје: Православна јерархија у аустро-угарској монархији, и то: а.) Митронолија карловачка; б.) митрополија ердељска; и в) митрополија буковинскодалматпнска — Историјски иреглед далматинско-исгријске енархије. — Енархијски епископ др. Никодим Милаш. — Енископска консисторија. — Свештенство нри еиископији. — Манастири. (Егзарх за све епарх. манастире Јеротеј Ковачевић, архимандрит митроФор. Манастпри су : Крка, Крупа и Доаговић.) — Парохије, и то у претопресвитератима: задарском, скрадинском, ккинском, шибеничком и имоцком. — Рукоположени. — Одликовани. — Свештеници на стр.лни. — Свештеници у нензији. —