Српски сион

ЕР. 16.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 237.

вилу, свечано проглашеном на Трулскоме сабору; може безразлично за епископа постављен бити и члан свјетовнога и члан монашкога све-

*)

гатенства. Зар ово руши православље, зар нас ово води на странпутицу? А неимати епископе, куд нас то води ? Наша црква моћи ће се с' временом подичити да ће архијерејска места заузети људи и као нризнати богослови и као признате јуристе, јер Љегова Светост г. Патријарх обратио је сву пажњу на то, да се будући кавдидати свестрано пзобразе; а и садањи пострижницикалуђери кад их узмемо као људи да о њима непристрасно речемо, не ћемо ниједно наћи, гато г. писац хоће да нађе: као да су преко ноћ постали архијерејима, да не располажу ни богословским ни правничким знањем, већ обратно. Једнога ћемо видети да је су својству придворног, а другога у својству проФесора богословије, коме је и Др. Емилијан нл. Радић као ректор и проФесор богословије морао да сведоџбом при зна, да свој позив с' одличним успехом и изванредном ревности вргаи; трећи опет као јуриста може свагде да заузме одлично место Јерарха нашег. Је су ли ово непозвани елементи ? Што се тиче дисциплинарног стања, које г. писац моментима зове, то нам не ће моћи, макар се колико уиињао, код калуђера које он у мисли има, показати, јер је св. Синод изрично казао да га нема. Настојањем Његове Светости Г. Патријарха открило се је, да су манастири постали обичне породице, у којима су већина настојатеља хтели да задовоље ономе, чега су се одрекли. Његово постојанство духа у овоме свему је доскочило, па ће на даље све оно што се коси са канонима нагае цркве, моћи и зна**) Милаш ., Достојанетва у правосл. цркви, стр. 120.

ти изравнати и истребити. Нисам био рад да о овоме и сиомињем, но бага ме г. писац изазва, па морадох. Кад смо у кратким цртама. имајући за основ истину и ненристрасност с једне стране а с друге позитивно право наше цркве,^доказали неумесност доказа г. писца, наведених у споменутом чланку, остаје нам јотп да погледамо какву је тенденцпју имао г. писац, кад се латио пера да овај чланак напише. Могуће да је ово написао као члан цркве, који жели напретка и потнунога реда у њој, могуће је све, алн његово непознавање садањих прилика издаје га, да су га у том руководили особити рачуни, јер кад узмемо то, да нам навађа трајање стручњачке архијерејске школе у току од десет и вигае година, за тим, да тражи статут, који би се морао угледом на друге номесне цркве створити, да је докторат богословије главни услов за кандидата за епископа, а кад знамо да нам прилике у овоме времену то никако не допупггају, — морамо да изјавимо, да писац овога чланка има намеру, да обрати позорност на извесну личност, која хоће с њим заједно да рачуна има. У осталом законито етање наше цркве називати „пустим маслом" а споменуте пострижнике „непозваним, при том Фамилијарним и неуким елементима," значи, титрати се са светињама цркве и са законитом радњом позватих Фактора, гато ваљан син православне цркве не ће никада учинити, осим ако га амбицијозне страсти распаљују. То сам хтео да истакнем ногатованим читаоцима, да би се знали оријенгирати, те да се не поводе за таквом штетном струјом. А г. иисац пак нека у будуће увек има на уму наслов овог чланка. Х+?

лист^^:- *

Б Е Л 2 Ш К 2. (Ликови наших српских православних архијереја.) Руски недељни илусшровани духовни лисш „Русск1и: ПаломникЂ", којијевеома брижљиво редигован и већ 7-му годину излази у Пешрограду, прати често и наше црквене при-

лике. Тако је тај лист између осталога донео и врло лепо израђене ликове наших сраских аравославних архијереја. Остављајући на страну оно, гато је истн лист у пређагањим годинама доносио и саошптавао, спомињемо за сад само, шта Ј е У „Руском Наломнику" (т. ј. Руском Хаџији)