Српски сион

Б р. 19.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 299.

једаред учитељи, јер их често саме околности на овај сталеж приморају; кога пак околности ма за којп сталеж приморају, тај се не може с љубављу истоме одати ; за то ће испуњаватн све само из дужности, иа и то пенотпуно. Други се нак нада, да ће постати тамо учитељ, где му није појање нужно. Но ретко се оваки плаа постићи може, јер већином постају учитељи тамо, где је појање неопходно нужно. Напредак и развитак нашег црквеног појања онда би се постићи могао, кад би учитељска плата свугде толика била да се учитељ не би морао старати за побољ гаање свог материјалног стања; онда би могао већи део слободног времена посветити на ширење црквеног појања у народу тим начином, што би дечаке, који су већ школу свршили, сваки дан обучавати могао и школску децу исправљати и одучавати од погрешног нојања. Али за сада остаје све по старом, јер чешка пословица каже: „ За мало новаца мало музике^. Друго главно условље за напредак по јања је реорганизација истога. Још и сада веома мален број младића, који намерава одати се учитељству, зна управо, шта је појање. Ту се често догађа, да многи младић, коме није по вољи испао план, што се тиче његовог будућег сталежа. и из других којих узрока, сети се, да буде учи тељ и буде примљен у учитељску школу. Осим осталих предмета мора јогн слушати и црквено и нотално пјеније. Не знајући готово нп оно, што је најнужније из црквеног нојања, чини се њему, да је ово тешко научити, постаје немаран према овоме предмету, изгуби вољу и избегава исто. Узевши у обзир, како се данашњим даном учи црквено појање, морам признати, да је исто доста нримитивно, јер различите цртице и крстићи, које ђаци трилама зову, идући час горе час доле, пред стављају начин учења црквеног појања, и то је главна погрешка, што се појање учи по слуху. Дакле онај који има веома добар слух, може половно исто научити, други пак, који нема тако

добар слух, веома тешко исто схваћа, постане према истом немаран и изгуби са свим вољу на учење. И тако, кад иосле три године дана добије диплому као учитељ, вешт ]е у појању тако исто, као што је био пре доласка свог у учитељску школу. Пошто је учитељ уједно и васпитач, а лепо појање има великог уплива на васпитање деце, то треба да зна учитељ употребити ово васпитно средство. Но како ће учптељ децу у нојању обучавати, кад је сам у том невешт! Како изгледа иојање но селпма, где су учитељи појци, који су при оспособљењу за учитеља у дипломи из иојања оцену једва довољну или довољну добили? Одговор на ово нптање може себи сваки дати сам. Не изискује се од учитеља, да буде философ , доста је кад зна потнуно оне предмете, које треба у школи предаватп; такођер се пе изискује од учитеља, да ностане особит певач. Доста је, кад зна коректно оно појање, које је њему у цркви и у школи неопходио нужно. То је највећа уметност учнтељева. За развитак нашег нојања веома је нужно таку ручну књигу имати, која садржп све наше појање и из које може сваки коректно и једнако појати научити, и пошто су учитељи на првом месту позвани да шпре лепо појање, то треба наши млади иотоњи васпитачи народа који полазе учптељску школу. такво дело да имају. Али није доста тако дело имати, него је нужно марљиво га изучавати, да се у животу тиме користитп могу. Сада се нружа прилика, да се сваком рђавом иојању на пут стати може, а то тиме што су Гаврило БољариЛ, свештеник и вероучитеф> на вел. гимназији и Никола Тајшанови& , народни учитељ и учнтељ певања на препарандији и великој гимназији у Оарајеву, нанисали у ноте: „ Сриско иравославно ијепије по карловачком начину." С погледом на материјалне околности и да се боље научи, нагшсали су све комаде у један глас и изишло је пет свезака. Садржај прве свеске је следећи: Алилуја по апостолу ; Херувика 1 гласа, руска и Станковићева; Достојно велико 4, 5 и 6 гласа, мало 8 гл., руско и 8 гл.