Српски сион

Б р . 22.

,СРПСКИ СИОН."

С тр . 343.

љењем старозаветних слика на то. Криви појмови јудејскп поткрадоше се и у цркву хришћапску онда, када почеше у њу ступати обрезани, а показаше се тек онда опасним, и упорном заблудом, када незнабошци почеше долазити. Ново-обраћени Јудеји евакако се ие могоше ослободнти на један мах од пристрасности к навикнутим образним установама и у опште од буквалног закона; но то не беше опасно и у почетку је могло поднети, док су само они т. ј. обре зани у цркву Христову долазили. Кад су већ утврђени били у вери и уживели се у дух хришћанетва, требала је јудеј<"ка пристрасност да је сама но себп престала. За то су се апостоли обрезаних, као Петар и Јаков, највише о том старали, да утврде ново-обраћене у Христа и дух његов, те су пристрасност њпхову на°прам закона трпели. Када су се, при очиглед-

ном противљењу већипе Јудеја, спасоно • сна врата вере и незнабошцима почела отварати: то се ново обраћеним Јудејима, који су п у хрншћанству остали верни букви закона, подала прилика, да се тпме покажу ревносни, што ће јарам закона и на ново обраћене незнабошце метнути. И заиста, у првој црквп састављеној из незнабожаца (у Антиохији) јудејски хришћани непрестано су захтевали, да се и незнабошци обрезују и закона Мојсијева држе. Ако се не о'режеше, говорише дошавгаи из Јудеје хришћанима антиохијским, око се не обрежете ио Мојсијвву закону, не можеше се сиасши (Дела ап. 15, 5.) У оваком случају нпје се већ могло снисхођавати, јер би онда значило жртвовати незнању спасоносне истипе и обраћене незпабошце у место хришћанина направпти јудејским прозелитама. (Свршиће се).

ИКОНЕ У СРПСКО-ШЕОСЛШОЈ ЦРКВИ СТАРО-БЕЧЕЈСКО Ј .*) Приказаћу их по реду:

ознато Је, да иконе у српско-православној цркви старо - бечејској »'слика сликар г. Урош ПредиД, који тај велики рад има по уговору извр гаити за пет година. Прогале је године евргаио и сместпо престолне иконе, о којима је била реч у „Бранику". Ових дана украгаена је старо-бечејска црква још са седам нових икона , које је г, Предић израдио а консисторијални иза сланици примили су их са овим извегатајем : „да су ириложене означене иконе све скуиа израђене у духу св. иравославне цркве а изрлда исших да је шака, да их се човек довољно нагледаши не може. и Доста би било, да само са тим речима добије православни свет појам о тим иконама. али држим, да је нужно ту лепоту и уметност приказати у њеној одећи, ко јом блиста на достојном месту њиховом у велпчанственој цркви старо бечејској.

1. Св. Врачеви Кузман и Дамјан. Опгатина старо бечејска имајући у виду, да на тај дан нма у месту много свечара, дала је над десним малим дверима места св врачевима Кузману и Дамјану, којима се слави успомена 1. новембра и које је сликар на основу историјског Факта а у оквиру дозвољеног идеализма извео. Кузмаи и Дамјан, два Грка пореклом, који бавећп се лекарством у Риму распростиру уједно тамо и веру хришћанску, која је тада била окружена највећом славом незнабогатва, — стоје пред капитолом римским, где је највећп жагор и шум заслепљене светине, која је своје жеље и потребе исказивала са „Рапет е1 агсепзез" (хлеба и позорпшта). Да не би тај иезнабошки шум био на догледу, сликар је вешто покрио улпцу римску и затворио догледу

*) Старо-бечејека циква је краена грађевина са три торња, и једна је од најлепших у нашим покрајинама. По иогодби са црквеном општином поверено је сликање иконостаса уметнику Урошу Предићу за 18.000 Фор. За дрворез на пконостасу плаћено је 15.000 Фор., а иозлата кошта опет 15.006 Фор., те ће тако цео иконостас старобечејске цркве стати свега 48.000 Фор.