Српски сион

Стр . Збб.

„СР11СКИ СИОН."

1јр. 23.

„Премда су до сада поједини архијереји, узевши на себе монашки чин, настојали да остану и даље на висини архијерејства, и на таково њихово поступање није се обраћала пажња; за то овај светп васионски Сабор, у намјери да поправи ову немарност и да упорави према црквеним установама овакав неуредаи посао, наређује, да, ако који епископ, или други из архијерејскога досто^анства зажели предати се монашком животу и ставити себе на мјесто кајања, не може више присвајати себи архијерејскога достојанства. Јер објети монаха представљају дужност послушности и учеништва, а не учитељства или

старјешинства и дотични обећавају, не да ће они бити пастири других, него да ће сами слушати иастире. Ради тога, као што је већ речено, установљујемо, да никакав, који је увршћен у архијерејски и пастирски именик, не смије спуштати се на мјесто оних, који бивају вођени од пастира и који се кају. А који се усуди то учинити. послије проглашења и обнародовања донесене сада наредбе, такав пошто је сам себе са архијерејскога ступња уклонио, нека се више не повраћа на пређашње достојанство, које је својнм чинима понизио". (Цариградског сабора у храму св. СоФије прав. 2.)

(Свршиће се.) ЛИЧНОСТ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА. с руског превео ; Л.УКА ПОПОВИЕ, парох панчевачки

(Наставак.) Исусу Христу нема никакве дис 5харминије, крајности. једностраности. Његове силе тако беху расположене и саразмерне, да ни једна од њих не стуиа ше више од других, него што је нужно, ни једна другу не слабљаше. У нас често величина прелазн у гордост, постојанство у суровост, ревност у страст, наклоност у размаженост; ко од људи, ревнујући о добру и гонећи преступе, ако и од чести, не преноси гњева и мржње и на самог преступника, и ко, с друге стране одликујући се поиустљивошћу ка грешнику, као човеку, у исто доба не ногледа с неким призрењем и на сам грех ? Тога не налазимо у Христу : у И>ему бескрајна љубав ка грешнику сјединила се с непоткупљпвом строгошћу ка греху, тврдоћа с мекошћу, достојанство са смиреношћу, мужаство с предосторожношћу, ви сока мудрост с дубоком простотом срца душевно спокојство с живошћу осећаја.

У Нзему ништа не преовлађује, — ни ум ни воља, ни осећаји. све је то у Њега у хармонији: у Њега је и највећи ум, и тврда сила карактера, и њежно срце. Он је и мислилац и делатељ : у Њему — чуд но сједињење иосматрајућег и ирактичког правца, дубока озбиљност и напрезање унутарњег живота са енергичним снољним радом. По томе, у Христу налазе образац за иодражавање и аскети, и Филантропи, једним речи, сви који се не оглушују истинитпм потребама нравствене природе човечије. У исто доба, Он је образац за људе свију земаља и народа. Скоро сваки народ има своје народне јунаке, који, нривлачећн сву симпатију својих сународника на се, не нобуђују у истој мери симпатију других народа, а то за то, што међу народима ностоје разлике у нојмомовпма, гледиштима и укусима. Али Христос је нредмет љубави и подражавања