Српски сион

СРПСКИ сион НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ НОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛБОСЛЛБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОБЛЧКЕ.

СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЖТОГ СИНОДА.

В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. - У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 24.

У НОБОМ САДУ 17. ЈУНА 1891.

Год. I.

СБЕШТЕНИЧКИ И МОНАШКИ ЧИН ПОГЛЕДОМ НА ЕПИСКОПОКЕ КАНДИДАТЕ.

(Свршетак.)

мјако ствар стоји по црквеним канонима. Во кад су у течају времена због честих ратова изазваних које унутрашњим немирима, које пак нанадајима варварских народа и на истоку и на занаду школе ио градовима почеле опадатн, те је у том метежу средњег века наука и књижевност нашла уточишта у скровитим ћелијама вредних и побожних монаха, нарочито свето горскнх, где је и наш св. Сава своју младост провео, тада су они и већу нажњу на себе иочели привлачити, те ношто су се многи светошћу свога живота као и научним радом међу осталим клиром одликовали. то су као таки позивани били, да заузму једну плн другу уиражњену епископску катедру, из почетка, као што нанред рекосмо, изузетно и по нужди, као и сам чин свештенички, а по времену, нарочито од пада Царпграда (1453), када је спољашња управа црквена дошла у руке т. зв. Фанариотима, постала је ова пракса правилом у нашој православној цркви, премда то правило до данас није нигде узакоњено.

На основу наведеног може се логично извести овај закључак: 1.) По правилу за епископе имају се бирати свештеници мирски, нежењени или удови, или ако су ожењени, под условом, да им сунруге одељено од њих живе у којем женском манастиру. 2 ) По нужди и потребн могу за епископа бити изабрани и јеромонаси и сами световњаци. ако иначе проиисану за епископа квалиФикацију имају. 3) По данашњој црквеној нрактици бирају се за епископе редовно придворни јеромонаси (архимандрити, протосинђели), а ванредно по нотреби и удови свештеници, но којн пре посвећења за епископа морају примитн на себе чин монашки.

После свега овде изложеног да се у неколико обазремо на чланак: „0 нашој јерархији" у 11. броју „Вршачког Гласника". Писац тога чланка у почетку обраћа пажњу на „чудну појаву, која иод данашњом нашом поглавпцом црквеном све то