Српски сион

Стр. 386.

„СРПСКИ СИОН"

Б Р. 25.

као трећега у друштво. У троје ћемо можда лакше до истине доћи. . . . Не мпслим писати иеторију иконогра Фије кршгења Христова. За такав носао нијесам још довољно сиремљен, а да и јесам, не бих имао сад за то времена. За сад нека буде доста само то, да раснравимо главна нитања снора, који се заподјео у броју 19. и 22. „Српскога Сиона". Најнрије о иитању дисциклине ири вр шењу шајне св. крштења. ако га већ не ћете сматрати догмагичкмм нитањем. Прнјатељ из 22. броја „Срн. Сиона" заслужује већу пажњу, јер он наводи баш разлагања иравославне догмашике о томе питању. Истина, у овакшш приликама најбоље је н најпаметније је обратити се символичким књигама сво.је цркве и ту ће се наћи одговор на оваква нитања, а човјек неће бити у опасности да буде преварен. Да је мој пријатељ тако учинио, бно би већ у „Правосла г ном исиовиједању" , у одговору на 102. и на 103. иитање, нашао тачно учење нравославне цркве о тајни св. крштења. 3 ) Но он је волио ногледати у догматику Није ни то лоше. Само ја не знам право, на какву се он догматику позивље. Судећи по ријечима, које он наводи, морала би то бити нека сриска књига. Но он је зове „ Руска догмашика и . Та „руска догматика", вели он, штампана је 1872 год. с благословом архпјерејског сабора= Пошто у Русији нема „архијерејског сабора", и ношто је 1872. године штампано у Биограду „Догматичко богословље", које је нреведено с руског језика, а благословом митроиолита срнског господина Михаила и ношто се у тој књизи налазе дословно оне ријечи, које он у своме чланку наводн то држим да ће та „Руска Догматика и бити ово биоградско „Догмашичко богословље." Као шго рекох, у тој догматици на лазе се ријечи ■ „иремда и шрикрашно обливање , лоје је ао не;сим иределима уоби') Писцу чланка у 22. бр. „Сри. Сиона" најлакше је било доћи до српског превода „Православног исповиједања", кога је издао проФ. М. ШевиН у Задру 1889. год. Споменути одговори су на стр. 63, и 64.

чајено, не унигитава снагу ове шајне и . 4 ) Па да та догматика и сто нута тако рече, опет јој не треба вјеровати, т. ј. не треба из њезиних ријечи изводити оне закључке, које је наш иисац у 22. бр. „Срп. Сиона" извео. И ко се год сјети шта је о овом иитању учио у катихизису, а касније у исторнјп, догматицп, к жпаративном или полемнчном богословљу. литургици, црквеноме праву, на и иастирском богословљу, тај се неће усудити да слнчне закл,учке изводи из овога мјеста, које је но свој нрилицн нетачно иреведено. .Ја велим „по свој нрилици" с тога, што на тој књизи неје речено ни забнљежено име незинога правога оца, нме писца рускога оригинала. Ишао сам сравњивати овај срнски прпјевод са разним руски написаним догматикама и нађох, да је „оглавлеше" једне од њих на длаку једнако са „садржином" пријевода бноградског. Сравњивао сам за тијем текст једне и друге, не сав, већ мјестимице, и чини ми се да бнх смио рећи, да је српски пријевод учињен са догматичког богословља архимандрита Ан тонија. Но Антонијева књига доживјела је више издања. У мене је треће издање, од 1849. године. И у томе издању гласи оно мјесто, за које се наш нпсац ухватио, овако: „хота и окроплен1е и облив а н 1 е, употребителБннн н а запад-ћ и позволеннн у насЂв-в случа® краинеи б о л ђ з н и к р е ш, а е м а г о , н е уничтожаитЂ силн Таинства". 5 ) Овако мора бити у свима издањима Антонијеве књиге јер тај учеии богослов није могао друкчије иаписати, иошто иравославна црква друкчије не учи. Да је срп<*ки преводилац остао вјеран рускоме тек сту. не би ириказивач старо-бечејских и кона дошао на тврдњу, да ми, без ириговора са стране цркве, смијемо свршаватп крштење полијевањем или шкроиљењем сва ■ гда и у свакој ирилици. Исписао сам односну ставку из руске књиге од године 1849. Но н други догматичари у руској цркви иисали су исго 4 ) Догмашичко богословље (с руског преведено), Веоград 1872. стр. 349 5 ) Архнм. Аншоније, Догматическое богословје. Нзд. Ш. Сибргг 1849. стр. 229.