Српски сион

С тр . 392.

..СРПСКИ сион. и

Б р . 25.

„Божестдво, велич ество, височ ество, владичесшво, друж ество, јест ество, кач ество, књижеслтво, количес7иео миожество, оиштество. отеч ество, рожд ество, суттество, тотржество худож ество чопечество", и т. д. Дај да видимо, имају ли оии у томе право? — Према старом словенском иаставку кст .о ( аство, есшво ), у срнској књижевностн имају врсте тога наставка не само : с' 60, него и: аство, ансшво, |,тко. На пр. у србуљама крдт».стко ( брат-ство) когекод1.стко {војвод-ство) и т. д. Н сдну-лство (и у „Шћепану Малом" од владнке П. II Његуша, Трст. 1852-е год , на стр. 31-ој пише: „Вашем царском велнчлсговг/ поклон"), 1сст-лстк0 (|сст1.стк0), отду-дстко (от1.уистко), со^штдстко (сл '.111т1 .стко) и т. д. :— Бож анство („књига од божанства", нознато је име), отач-анство („Срнскн Рјечиик"), сведочанство (скт.доукстко), шрж анство (трт.Јккство) п т. д — Друж тво ( гв-, дроуаастко). књижшво (• гб ), множ-тво (мшожћстко) и т. д. Према улокт.у1,стко са свим је једно исто, што се тиче значења, и човеч анство и човеш-тво. Нааомена. Да с није битни део наставка ћстко. види се већ отуда, што у сродних језика нема гласа с у томе наставку, на пр. нем, —

1ит. Друго, и нрема насгавку 1,с1п. (енгл. — гс, лат. — Гсиз, ®р. — и\пе а нем. — шћ) имамо осим облика са с: ( 6 ск-и), ск-и, као на пр. братски , 1'рад-скг<., рим-стш, цар ски, школ-скм и т. д. — још и облике без с: (ж-и), к-и, као на пр. рус-км, енглез -кк, Француз -км, — ириж -;ш (-гб-), витеж -км (-зб -), ли ч-ки (-кб -), карловач -км {-Ц1>-). Иоследак је тога, да с наставком ство ваља српски нисати: братст^о, војводсшво, и т- д.; с наставком аство: величаство (алп и величанство). височаство (и височанство), владичаство (и владичанство). јестаство (и ирирода), отачаство (и отачанство), сушшасшво (биЛе), п т. д.; с насгавком аисшво: божанство, величансшво (покрај величаство), височанство (поред височаство), владичанство (покрај владичаство), ошачанство (иоред отачаство), рожансшво (место „рождество", а рођење место „рожАЕмп"), сведочанство = геи^тзз (а сведоџба — геи^еп-аизза^е). тржанство (у староме гласећи трт,ж!.стко, долази од основе трг, и значи: оно што бива на тргу, а то је светковина; шржансшвено = свечано), човечансшво (покрај човештво), и т. д ; с наставком шво: дру гитво, књиштво, мноштво, човештво (и човечанство), и т. д. (Наставиће се.)

КРАТКИ КРИТИЧКН ПОГЛЕД НА СОЛОШУНОВУ „ПЕСМУ НАД ПЕСМАМА." с руског превео Григорије А. Николић, богослов. (Наставак.)

• есма над иесмама заиста није драма. Д Она није ни зборник лирских иесама,*) но је јединсшвена, унутрагиње и шесно везана иесма.

*) Јеврејеки тумач „Песме над песмама", равин Раша говори : Древни св. мужеви израиљски принагааху Богу многе дарове хвале, али цар Соломун изабрао је још из свега тога најлешне н саставио је своје нохвалне песме Вогу; с тога је књига његова добила наслов: Шир хаширим, несма над несмама Види: „Духовнал Бес4да", толковаша раввиновг на книгу „П4сн1, п^снеи" 1873. г.

Да је „Песма над несмама" унутрашње и тесно везана песма, доказује сличност значаја, која се јавља у свој њеној основи. Да унутрашње свезе у овој песми заиста има, могуће је познати то из израза, који се у њој понављају на пр. љиљан II. 1, 21; V. 13; VI. 2; УП. 3. и у нонављању читавнх пзрека I. 15 и IV. 1.; V. 12 п VI 4; II 5 и V. 8; П. 6 и ^Ш. 3 ;