Српски сион

Б р . 25.

„СРПСКИ сион«

С тр . 393.

и т. д. „Песма над иесмама" ипје на тај начин ни сватовска, весела песма цара Соломуна и љегове веренице Суламке, кћерке егинатског краља; она није ни славо пој на славу леноте друге девојке; она није најпосле идеализованом применом дру ге љубави цара Соломуна, кроз коју се суарушшво , као слика љубави Бога и избраног му народа прославља. Она је алегоричк -лирска антифон. ш. ј. узајамни спев мегју вереницима, у којем се ша алегорија има шражити. Вереница се зове Суламка а тумачн је признају као кћерку египатског краља. Имена Суламка и Соломун налазе се у овој песми и немају другог значења но само алегорично. Соломун преставља но јеврејком тумачењу Бога Оца, а Суламка народ јеврејскп, а по хришћанском тумачењу означава Соломун Спасптеља, а Суламка св. цркву Христову. Бацимо сад поглед на нојему „Песма над песмама" без сваког обзнра на њен алегорички смисао. Песма над иесмамау св( јим аншифонским наиевима иресшавља жељу двоје мла дих, који се љубе : и на/ск ури је осшварење исше у суируштву и савлађивањв свију ире арека, које им се сшављају. То је у оагише значај целе аесме. Лица у овој несми само се нузгред наводе, с тога је тешко тврдити, да је нојема „Песма над песмама" драматско дело. У овој песми појављују се ова лпца: Суламка,Соломун њен вереник,њена браћа. девојке из Јерусалима, и Аминадав, којп се труди, да добије руку Суламкину. Спомиње се овде и мати веренице, али из садржаја извести се може, да она није међу живима. Сва лица нису доста конкретно и пластпчно наведена, да их је тешко одређено и живо нреставити. Срдачност осећаја, која се овде описује, не може се сместитн у СФеру овога земаљског живота. Општи значај ове песме већ смо навели; али наша задаћа жељно тражн од нас, да наведемо зпачај сваког њеног дела по могућности да је преставимо стих по стих; како се наш критички поглед односн на целу ову песму, и зависи само од одређеног знања потнуног и тачног јој

зпачаја, то и пристуиамо к посебиој оцепи значаја појеме „Песма над песмама." Девојка Суламка открива „кћерима Јеруеалимским" нежну љубав пр^ма цару Соломопу (I. 2, 6) Опе јо.ј говоре, да ће дочекаги драгога на пољу (7) Тамо се састају, и ан гиФонскн спев (I 8. — II 6) јесге израз њихове жарке љубави. Спа вајући Суламка (7) сиева о драгом верепнку (8 —17). У сну га тражи по граду (III. 1—4). Оп јој се показује и жао му је да своју вереницу из слатког спа пробудп (5) она му излази у сусрет. Он се показује својој драгој, она велнча несмом леноту њег >ву (7—13). Береннк одушевљеп ленотом девојке велича ју (IV. 1 —16). Веренпца га моли да дође, он је сретан, што је она благо душе његове (V. 1). Нова слика приказује нам се. Драги моли своју вереницу, да би му иоћу врата отворила. Жарко жели да види своју драгу Он отиде, јер му драга не хтеде врата отворити. Она излази и тражи га по целом Јерусалиму. Стражари јој се ругају, девојке је јерусалимске нађоше, како блуди. (2—-9) Она нм опиеује лепоту необичнога веренпка п хоће његовим трагом по воћњаку да иде (V. 10—-VI. 2) У том се показује он и велича из нова нзбрану, дивпу веренпцу (3—9). У сасвим новом ноложају показује се сада његова драга. Идући у свој воћњак срета она једног богатог мештанина Ампнадава, Она се труди да се сакрије од њега (10—11). Кушач не одмиче од веренице, она се брани против његових нападаја, (VII. 1), али приморана да чује његове слатке и страсне речп (2 —9) на послетку велича она своју верност к своме веренпку (10). Сакрившп се од кушача враћа се кући опет и иохваљује драгога (VIII. 11—VIII. 3). Она опет заклиње. Драги се приближује и жарким речима утврђује се љубав њихова (4—7). Она му открива, да браћа њезина траже плату за сестру (8). Соломун даје за њу виноград, но браћа узимају ионосито тек један део од њега (11 —12) У непзмерној радости моли Соломун, да браћи запева несму о њиховој жаркој љубавп; алп она се од њих сакрива па горп мирисној (13—14).