Српски сион

С тр. 394.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 25

Ово је у кратким речима заачај „Песме над иеемама" па стпхове подељен. Из овога се види, да љубав, која се овде велича, јесте надземаљска, да слике, које се упоређују, служе овде само на то, да би божанствену идеју ове дивне песме људпма разумљивом учинили. Има и мно гога у овој песми што остаје за напт разум тамно и неразумљиво с тога, што ми као на земљн рођени не можемо се винути у духу нашем до тако велике и впсоке Божанетвености. Рекли смо већ пре, да је Песма над несмама алегоријека песма, т. ј. у њо.ј се не оиисује љубав међу онпма, који су на земљн р ђени, него она служи као слика за изјашњење паднрнродних ндеја. Ово алегоријско тумауење Лесме над иесмама јесте врло сшаро и оно беше мисао водиља, да се иесма ша примила у канон књига сшарог завеша. Дубока душевна мисао која се налазп у овој несмн, јесте већа, но сви песннчки изрази језнка. Речи су овде као средство израза ове високе идеје. Већ Оџџген тумачио је ову песму у 8 књига ио овом значењу. Од тих књнга сачувало се само 4 у преводу Рцфина до данашњег дана. Еаифаније, Гршорије Ниски и Амвросије сљедовали су за Оригеном у

тумачењу Иесме над песмама. Кад је Теодор Моасуешски изишао са својом нау ком, да та песма има са свнм људскн зна ча] без божанственог полета, да је она еротичка појема, тада је проклета бпла та његова наука на V. васеленском сабо ру Тако се слажу и стари јеврејски тумачи, којих се најдревније тумачење налази у књизи „медраша", да је значај ове песме алегоричко мистнчки. Алегоричку мисао Песме над иесмама пзвестн и познати могуће је само из аналогнје са псалмом 45. Овај псалом гадржи несуЈлњнву аналогпју са Песмом над песмама и могуће га је само алегорнчки тумачити и разумети. Песмп над песмама одговара овде иесма „о љубавном иред мешу Опнсивање вереника и верени це има у Песмп над песмама, као и у горе поменутом псалму миого сличних у поређења. Дословно шумачење Несме над иесмама сасвим је немогуЛе , јер у таковом елучају не би била прпмљена у каион св. књига старог завета. Ова песма бпла би сасвим светека, кад би се тумачила без обзира на њен алегорпчки емисао. У таковом случају не би се налазпла. у поппсу књи га канонских старога завета. (Сврпшће се.)

0 ОПШТЕШ ФОНДУ ЗА СВЕШТЕНИЧКЕ УДОБИЦЕ И СИРОЧАД.

(Наставак.)

ржакле ои свако свештепо лице морало №Мг % одмах по рукоположењу своју жену, IV односно децу уилаћпвањем у „пензпо1- нп фонд " оспгуратп. Али је мука на - тератн некога, да у иепзиони фонд у плаћује доста велику своту и то у почетку његовог јавног и породичног жпвота, онда када му ваља „кућу кућити", а за које се „лепа крајцара" шнте! Мучно је и тешко је то тим впше, што знамо, да је „бела врана" онај срећип богослов, који је добио „добру иартпју", шта више иохвалити се може онај, који је добио „хиљадицу уз женпцу"; а да шта ћемо тек мислити и рећи за оног „срећног" брата, који

нп сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго" — узме „девојку без крајцаре". Дакле мања годишња уплата у „пензи они фонд " добро бп дошла, да не рекне мо баш свему свештенству. али без сумње многом и многом иароху, па и већнни свештенства. Сад се намеће питање: би лн толика годишња унлата била довољна за оства рење „нензионог Фонда"? Не знамо, да ли је „Б. свештеник из Бачке" то пигање у свом предлогу себи ставио и на исто питање одговорио; ио ако није и што није учинио „Б. свештеник

држећи се оне златне истине: „Нпје благо ј из Бачке", то је требао п морао учиннтн