Српски сион

С тр . 406.

„СРПСКИ сион. „

Б Р. 6.

6. За анђелима добила је мјеста груиа свијеша. 7. По дну слике Христове, с предње стра.не, стављена је иерсонификација Јордана , који се од страха враћа к своме извору. 39 ) 8. На ирогивној страни оиажа се иерсонификација мора, које представљено под утиском јорданскога чуда иоплагаено бјежи од овога призора. 40 ) 9. Напошљетку је на икони п натпис 39 ) Овакве персопифнкацнје нијесу нигата страно у живопису источне нркве. На многим сликама кпшшења Хрисшовог персонификован је Јордан и море. Па сликама силаска св. Духа па апосшоле ставља се персониФикација свијсша. Ово је искључива својина византијске вјештине. У сред мање пресвођене собс. по дну круга апостола, стоји стар човјек. у обе руке држи нред собом свежањ, у коме 1е дванаест смотаних свитака, на глави има круну, над главом натпис „свијет". ГГерсониФикација свцјеша на тој слини изводи се и друкчије, у облику пророка Јоила (с обзиром на његово пророштво у гл. XI. ст. 28. и "29.), који је крунисан као цар и држи свежан. са свитпима. Ако пак на слици силаска св. Духа на апостоле није „евијет" на којп од ових начина персониФикован, тада су престављени Парћани, Миђани, Еламићани, Месопотамци, Јудеји, Кападочани, Понћани, Лаијати. Фрижани, НамФилци, Египћани, Либљани, Италијани, Крећани, Арани, — сваки у слици једнога човјека, и ти људи стоје унаоколо < ко апостола и диве се догађају. На сзикама сшрашиога суда виђа се персониФикаци.ја земље, — млада чврста жена, украгаена богато разним плодовима вемаљским — и персониФикација мора. (Иримјере види у ОШгоп-ЗсНа/е)-, Ор. сЦ. 8. 178. 212. 265. 269). Према ријечима св. писма: Вид-ћша тд еодкј , Коже, кид-кша тд ксдк 1 н ©ут,оАШЛСА (Исал БХХУ1. 17), које се на други начин понављају у ријечима: Л1ср6 КИД^ћ И ПОВ'ћЖ(, 1орДЛНХ КОЗКрДТИСА КСПАТХ (Псал. СХШ. 3.) ц које су ушле у 2. и 4. почетни тропар богојављенског водоосвећења, долази Ца слику крштења Христовог и персонификациЈа уилашепога Јордаиа. Обично се преставља као на пола голигаав старац, са дугом брадом, лежи на пола, једном руком наслоњен на урну из које вода цури (који пут не цури вода из урне, мени се чини за то, што се хоће да престави да се вратила вода своме извору), другом руком као да се 8аклања од Христа, од кога и главу откреће. Такву слику стављају пониже слике Христове, а пред њом. На. сликама другог садржаја Јордан се и друкчије преставља (Кгаиз, Ор. сН. В. I. 8. 70 — 72). 40 | На једно.ј Фреско -слици у манастиру атонском Ватопеду, ко .ја преставља сшраити суд, переониФаковано је море у облику слабије танке жене, коју вуку двије грдне морске животиње у двоколинама преко таласа, у десној руцп држи та жена лађу ко.ју је прије тога била прогутала, а лијевом пружа Госполу голо тијело једнога човјека (у смислу ријечи Јованова откривења у гл. XX. ст. 13. II даде море л\ертк«и,к1 скоа ). на другој слипи страшнога суда, у Саламинској једној цркви", престављено је море у облику високе жене, на глави јој круна, у лијевој руци скиптар, а стоји на грдној некој морској животињи, десном руком пружа Господу лађу коју је било прогутало заједно са еви.јетом на њој. (0»(1гоп-8ска/ег , Ор сЦ. 8. 265. п. 2., 269. и. 1). На слици кршшења Хрисшовог отпашће наравно ово иружање прогутаних жртава Госполу, и сликар ће преставити море, цо 8ад слике Христове, да преплагаено бјежн, најзгодније можда на двоколицама које вуку морске животиње.

њезин: Ершшење Хрисшово , или пак цркве но-словенски : Нрецшт Христоко, или пак ГрчКИ : 1 Н (ЈапткЈ^д тоИ ХркТгоу. 41 ) Тако би ето имала изгледати слика крштења Христовог. А до те слике може се доћи чисто теоретичким путем, само кад се има на уму гледиште црквено на живопис, док је он у служби цркви, и на црквено значење празника. који се на слици преставља. Наравно, ни за трен не смије се из вида изгубити учење црквено у оним тачкама. у којима икона са тим учењем у додир долази Па мора ли баш свака икона крштења Христовог нрестављати све ово, што смо истакли као садржину те иконе? Морамо ставити и ово питање, ако нисмо ради, да овај или онај посумња и у оном, гдје можда не би било ни мјеста за сумњу. Одговарајући на ово питање, одмах ћу рећи: не мора. На икони мора безусловно бити престављено само оно, што захтијева главна мисао, која ће у икони да добије израза Од осталога, ако бити мора. може се одустати. У овоме случају, т. ј говорећи о икони празнпка богојављенског, мора на икони безусловно ирестављено бити кршшење Христово, као централна мисао богојављенског празника. Хри°тос у води, Јован са руком на глави Христовој, Дух свети над главом Христовом, ријечи божје или престава Господа Саваота. те натпис, — то се безусловно захтијева на свакој икони крштења Христовог. Тај захтјев основан је дијелом иа учењу црквеном, дијелом на историји догађаја, дијелом пак на обичају црквенога живота. Безусловпост ту нијесам смио протегнути и на преставу анђела. Но сјећајућн се онога, што је учени Краус о нрестави анђела на икони кргатењаХрисговог рекао, наиме. да од VII. вијека та престава улази у правило, за тијем, оснивајући се на томе, што се анђели спомињу на иконама тога имена, којих сам оппсе ја читао, а и на многпм старпјим иконама гледао те с обзиром на смисао којн нмаду преетаве аиђела на овим ико4Г ) Натпис овај одговара ценшралној мисли која је на слици ирестављена ; а погато је та мисао, као што смо већ казали, кршшење Хрисшово , то треба такав натиис и стављати.