Српски сион

С ТР . 418.

„ОРПСКИ СИОН."

В Р . 27.

онај момент, који је описан у јеванђелиста Матеја. 45 ) У добу пеиосредно послије Еонсшаншина слика крштења Христовог мио је предмет за скулишуру на саркоФазима. По опису Краусовом 46 ) до сада прикупљених слика те врсте, ирестављено је на њпма крштење Христово овако : Христос је сваг да наг, престављен увијек као дијете, стоји крај пећине из које тече вода (један ггут тече вода из облака, а један пут стојп дијете Христос до кољена у води која из пећине тече), од озго се спушта голуб, руке у дјетета опуштене су низ тијело (један пут подигнуте); Јован стоји крај детета, обучен је у кожу или у палијум, десна рука му свагда гола, те је (један пут лијеву) иолаже на главу дјетета (један пут само држи он у десно.ј руци шкољку, у коју граби воду што од озго цури, па је на главу дјетета лије)* 7 ), претеча је престављен као човјек са дугом брадом и косом (два нута је голобрад); свагда се спушта од озго голуб (само један пут не), крштењу присуствује (на неким споменицима) још једна особа, коју археолози држе за пророка Исаију Из иетога вијека сачуван је мозаик на једној ^аптистерији равенској, који преставља слику крштења Христовог: Хрнстос са брадом и дугом косом, сиуште них очију, наг стоји до нреко кољена у води; Јован у обичном облику и одијелу стоји на обали, у застртој лијевој руцн држи крст, десном лије воду на главу Христу (ово је опет касније урађено), од озго се спушта голуб; на слици се још добро распознаје лик чврста човјека са вјенцем од рогоза и трском, крај њега изврнут пехар из којега вода тече, над њим натпис Јогс1апп. Саггиссг мисли да Јордан овдје улази 15 ) Машеј III. 16. 46 ) Кгаи8, Ор. еМ. 8. 834. 47 ) Ево ирви цут иолиЈввање Но по срећи, јер друкчије Си ми тијесно било, упозорио је Мггудогзк^ (у своме дјелу: 1сопо^гар1пе с1ег ТаиГе СћпаН, Мипсћеп 1885. ТаГ. 1а. 6., кога моје очи на жалост не видјеше, и које ја наводим по Краусу) на једну врло важну околност код ове скулптуре Цијела скулптура ивведена је у мрамору, а та вода у шкољци учињена је из смјесе креча п иијеска. Кад то знамо, онда нам се није тешко доејетити, да је та кречна и пјешчана смјеса новијега датума, и да је доснјела ту приликом каспије рестаурације.

и у оаму радњу, јер држи неку хаљину. Он држи да је то хаљина Христова, нли чаршав за отирање. 48 ) Из шесшога вијека је већ споменута слика у библији сирској и скулптура на катсдри Максимпјановој у Равени. На пр вој појављује ое рука божја изнад голуба. На другој два анђела иза лика Јоваванова, који иолаже руку на главу Хрнстову. Анђели држе хаљине Христове, или чаршаве. Из обмога внјека је једна Фреска из 5. РопгЈапо у Риму; на истој је престављепо крштење Христово са новим једним додатком, наиме, крај анђела који се помаља из облака, дошао је јелен на воду. 49 ) Из једанаесшога вијека навешћу опис иконе крштења Христовог из ерминије у сликарској вјештини, која је нађена на Атону. 00 ) Хрисгос стоји наг у Јордану, а нретеча на обали ријеке стоји с десне стране Хриету. гледа горе и своју десну руку држи на глави Христовој, лијеву као да ће горе да испружи. Од озго с неба лети Дух свети, од кога се зраке просипају на главу Христову, у зракама је занпеано: Ож еств. Окшг д\он возл1ос48 ) Можда Сгаггиесј има у овоме и право, али мени пада на ум један догађај, који се опет доводи у свеву са крштењем Вода Јорданова уетукњује, кад у њу сиђе Господ. Тај нсти Јордан устукнуо је још једчом приликом, наиме онда, кад је по њему ударио Илија, кашње и Јелисије, својим плаштсм, Л\ИЛи>Т110 (IV. Цар. II. 8. 14). Наша црква нјева у служби 5. јан. на павечерију овакву пјесму : О '1'.ЧЈТСА СТр!5А ПЈрЕ^Е ЛДИЛШТ110 ЈОрДДИСКЛА Пр0и>ВрЛЗ!510фИ КреЦЈСнТб ткое. Није ли дакле плашт, који на овој слици држи персонификовани Јордан, овај Илијин плашт — ЛАИЛШТк — који већ једном пресјече воду Јорданову, 8а праобраз будућег крштења ? Мени се чини да би могло бити. 49 ј С обзиром на ријечи из 2. и 3. стиха Х1Л. псалма јелен је опдје очевидно символ жудње хришћанске за тајном крштења. ОШгоп-8сћа/ег, Ор. сИ. 8. 178. Садржину те књиге наводим као да потиче (по Кгаиз-у, Ор. сИ. В. II. 8. 15) из XI. вијека, и ако не можда у данашњој својој редакцији. Наранно учени Краус није зш\о за „ Нисма о Лаиселину", такође ученога епископа руског Порфирија, који на основу историчких података доказиваше, да је Солуњанин Панеелин, о коме ова ерминија спомиње, радио као сликар између 1530 и 1580. године (види: Труди К10В. дух. акад. Шевг 1867 Т. IV. стр. 280—281). Но за то се још не мора сва ерминија бацити у XVI. вијек, јер свакако је Ианселин, баш као најбољи сликар међу еувременицима и основатељ знамените школе сликарске, разумјевао и познапао старе традндије, од којих многе прелазе још и с ону страну XI. вијека, па дошавши до Панселина, прешле су с њиме и у касније вијекове. Оволико за оправдање, што овај опис стављам у XI. вијек.