Српски сион

С тр. 444.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 28.

опда — е онда нека скину са себе ону црну одору, да нм се још н боље види од црне им одоре — црња дугна им! Нека одступе од оног каменитог пре^тола, на коме лажно приносе бескрвну жртву Богу љубави а срцем од тврдог и хладног престола тврђим и хладнијим ! Нека се одрекпу лепог и узвишеног имена, имена учитеља милосрђа и братољубља, јер гле, шта и чему тај учитељ треба да учи: „Будите милостиви, као и отац ваш што 1 *е милостив". (Лука 6, 36.) „Који има двије хаљине, нека да једну ономе, који нема; и ко има хране нека чини тако " (Лука 3, 11.) „Који нма богатства овога свијета, и видп брата својега у невољи и затвори срце своје од љега, како љубав божија стојн у њему?" (I. саб. посл. Јов 3, 17 ) А тај и такав учитељ може и мора бити само онај, „који оно што казује нном, то и сво.јим нотврђује чином". Удови дакле и без деце, као и богати свештеници нека својој браћи дају помоћ : нека у удовички пензиони фонд уплаћују годишње један, па баш и 2°/ 0 од своје уживане и законом одређене плате, јер ако удовички фонд „неће требати њима", односн > њиним породпцама, требаће он зар њ родицама њине деце и њихових потомг ка, требаће породицама њихових сродника и пријатеља, а требаће тај фонд свакако породпци њиног — Србина. Или зар н има Србип није велики, блиски и крвни сродннк, они би зар још и већег, ближег и — крвнијег сродства?! „Па још кад би се дало и могло поред наше опште свештеничке уплате умолити и Његову Светост Патријарха, да и Он најмилостивије вољан буде са својим годишњим прилогом само са 100 Фор. у нотпору притицатн, а преосвештена господа епископи годишње са 50 Фор , имућни пак манастпри годишње са 20 Фор., а сиромашнијп са 10 Фор., па и са 5 Фор. они најсиромашнпји." (Види: „Одјек навапај.") Не ћемо ништа да примећујемо на то, колико бп — по г. В. Поповићу — могао у удовички фонд прилагати годишње потноре како српски патријарх, тако и овострани епископи српски, јер држимо, да ће и садашњи свети патријарх, као и

данашњи српски архијереји врло радо и од своје добре воље, ако не и више, али свакако толиком свотом удовичком Фонду у помоћ притицати; али не можемо а да не приметимо нешто о манастирским потпорама. „Имућни манастнри 1 ' наши броје на више од 1500 ланаца земље; „сиромапшијн" имају око 1000 ланаца; а они „најсиромашнији" — рекли бисмо.— немају мање од 3—500 ланаца. Читава села имају но 1000 и преко 1000 ланаца земље ; а има богме села и са 7—800, па и са мање ланаца земље. У тим селпма живе ио 7—800 па и преко 1000 душа, а у нашим најимућнпјпм манастирпма живи „братство" од највише нет чланова Па од наших „имућних манастира", од тих — тако рећи — читавих сел&, који броје по неки и близу и на 2000 ланаца земље, захтевати само 20 Фор. годишње потпоре, то је признајмо — и сувише мало ! Читаво имање од 500 па и преко 1500 ланаца земље, на коме живи једна. две, а највише пет душа, не може на тако племениту и хрншћанску цељ — као што је фонд за свештеничку снрочад и свештепнчке удовице — да даје внше годишње нотпоре од 20 па чак и од 5 Фор., то ,је доиста и сувише жалосно! По нашем мњењу требало би одредити, колико који манастир у удовички фонд ваља да уплати, а при одређивању вели чине уплате ваља као мерило да се узме прпход, који исти манастпр доноситп може. А где су нам калуђери? Зар они неће, или зар они не бп могли и требали удовичком Фонду са неком потпором у помоћ притицати? Та они бар полажу — „завјет сиромаштва" ; та они „не могу имати ппшта свога"; (Милаш „Прав. цркв. право") та ако ико, али они су понајпре и нонајвише „дужни полагати душе своје за браћу" (I. саб. посл. Јов. 3, 16,); па ако не душе, а опо бар новац. и то један доста мали и незнатан део: 3°/ 0 по плати коју ужпвају, око 5 Фор. годпшње. Осим тога напоменути је, да кад би се само основао „општи јерархијски фонд за свештеничке удовице и сирочад", да би се и други српски црквени великодо-