Српски сион

С тр . 466.

„СРИСКИ СИОН."

Б р. 29.

С Т Е Ч Л Ј. „ Сраска црквена оићина у Зпгребу " отвара 1. октобра 18У1. п. н . аутономну основну школу. те овим распиеује стечај на једно учитељско место. Учитељ има исказати школском уредбом од 1872. ироиисане снособности. а дужност му је норед пропиеаних школских предмета у четири разрела обучавати ђаке и у црквеном иојању. Плата је годишња 700 ф , а. вр. и слободан стан у школској згради. Онај који је вешт и ноталном цјевању, и маде изгледа на заслугу и код овдашњега сриског ијевачког друштва. Ко.ји желе дотично место заузети, нека се са молбом и сведочбама о свршеним наукама најдаље до 15. (27 ) августа о. г. обрате на иотписано предсједништво. Из сједнице цркв.-школског одбора, срп. прав. цркв. општине у Загиебу, одржане 28. јуна (10. Јула) 1801. Нико Гавела, Милан Станковаћ, перовођа. предсједник.

С. О. 1494. ех 1891. СТЕЧАЈ. " Ради попуњења два упр жњена стинендијска месга у заклади Петровић-ХаришевоЈ, од којих је једно одређено за учевика сгрухе трговачке, а друго за ученика струке занатлијске, овим се раеписује стечај. Стииендија износи годишње 300 Фор. а. вр. Стппендије ове могу получити само младићи српске народности, и источно-православне вероисповести из земаља угарске круне; а стипендисте моћи ће своје стипендије само на наставним заводима (трговачкпм и односно занаттијско-обртничким) земал.а угарске круне, а само изнимно и дозволом високог кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе и на наставним заводима у другој ноловини монархије или у иноземству уживати. При једнаком својству молитеља имају првенство они, који немају имања, иред онима, који таковога имају, а у истим околностпма имају првенство пре свију сродници основагеља, пок. Марије Хариш рођ. Петровић и мужа јој пок Григорија Хариша из Земуна. Молитељи имају своје, крштеним листом, лечничком сведоџбом о каламљењу богиња и стању здравља, школском сведоџбом о до сад свршеним наукама, и најпосле сведоџбом политичне власти о свом имаовинском стању обложсне молбенице саборском одбору у Карловцима до 19. (31.) августа т. г. поднети. У Карловцима 10. (22.) јула 1891. Председништво саборског одсора.

Бр. 726. ех 1891. Е. К. 203. СТЕЧАЈ. 19 На парохију Раусовац у костајничком протопресвитерату, овим се раснисује стечај. Интеркалара нема. Рок иријављивању до 1. (13.) сентем. 1891. Из седнице Епархијске Консисторије, држане у Плашком 20. јунија (2. јулија) 1891. Бпархијска Консисхорија Горњо-Карловачка. С. О. 1495. 1 ;х 1891. СТЕЧАЈ. 74 Ради попуњења једног унражњеног стипендијеког места у заклади пок. Гавре Адамовића овим се отвара сгечај. Стипендија ова изн >си годишње 300 Фор. Фор. за ученика средње школе, а 400 Фор. за слушагеља академијских наука. Стипендију из поменуте закладе могу получити сиромашни ученици српске народности и православне вероисиовести, који су доброг владања и добро се и приљежно уче. Сродници Фундатора имају ирвенство Питомци ове закладе м.фају своје науке само на ота'1аственим заводима у Угарској и Хрватској и Славонији слушати, а само с дозволом високе кр. уг. владе могу се и у иноземству учпги. Молитељи имају своје крштеним писмом, гаколском сведочбом. сведочбом сиромаштва, и лечничком сведочбом о томе да су здраии, обложене молбенице саборском одбору у Карловцима до 19. (31.) августа т. г. подчети. У Карловцима, 10. (22.) јула 1891. Председаишгво саборског одбора.

СТЕЧАЈ. Ради понуњења једног учитељског места на вероисиоведној школи у Канаку отвара се овим стечај. Плата учитељска је у готовом новцу 300 Фор. а. вр., 25 кибли жита, 15 кибли кукуруза, 2 хвата тврдих дрва у име огрева, слободан стан са башгом, једна башта изван села од 800Ц хвати, 4 ланца ораће земље, на коју сам учитељ порез плаћа. Учитељу у дужност спада, све законом проиисане предмеге у школи иредавати, школску децу у иојању обучавати и при сваком богослужењу у цркви појати. Молитељи нека своје молбе са оригиналним сведоџбама о учитељској снособности, овомесном црквеном шк. одбору најдаље до 15. августа поднесу, када ће се избор обавити. Ирвенство имају они који су из мађарског лезика испит иоложили и који се лично предетаве. Канак, 14. јула 1891. Дамјан Војновић, Вдадимир Жупунеки, перовођа. председник.