Српски сион

С тр. 490.

„СРПСКИ СИОН."

В р. 31.

поетоји од год. 1325.; а Формално је устро јена 1461. год.; катедра је при Московском Успенском Сабору, од 27. јуна 1882. митрополит јој је ЈоаниЛије (Рудљев), члан Св. Синода и свештено-архимандрит Свето-Тројичке Сергијеве Лавре. Дели се на ова викаријатства: «.) Дми шровско, од год. 1889. епископ Висарион (у Москви); р.) Волоколамско. од год. 1887. епископ Хрисшофор (седи у Сергијевском предграђу, Дмитровскога округа); у.) Мо жајско ; од год. 1885. епископ Александар (у Москви). в.) Новгородска, подигнута на степен митрополије 1589. год.; катедра је у Новгородском Софијском Сабору; од 1. јула 1860. на челу јој је Нсидор (Никољски), митрополиг Новгородски, Петроградски и Финладски, први члан Св. Синода, свештено-архимандрит Свето-Тројичке Александро-Невске Лавре. Викаријатство : Сшароруско , од г. 1888 епископ Владимир (у Новгороду). г.) Санкт-Пешербуршка, као митрополија постоји од год. 1775.; катедра је у Петрограду при Исакијевском Сабору ; од 1. јула 1860. митрополит Исидор (Никољски). (Види Митрополија Новгородска.) Викаријатства су ова: «.) Виборгико, од год. 1887. епископ Аншоније (у Петрограду); (3.) Ладбшко, епископ Никола/ (у ГГетрограду); у.) Нарвско, (непопуњено). Митрополије Новгородска п Петротрадска (Санкт-Петербуршка) сјединиле су се у год. 1783. под управом једнога митро полита Гаврила (Петрова), те тако сједи њене постоје и данас. Св. Синоду придељен је и тако званп обер-ирокурор, који је обично свешовњак и замењује самог цара у синодалним седницама. Он нема никаквог гласа у Синоду, но само пази, да деловање св. Синода не би изашло изван граница државних закопа. Данашњи обер-прокурор св. Синода је Консшаншин Нетровик Лобједоносцев члан државног Савета и комитета министарског и сенатор. 2. Грузински екзархат. (установљен 181!. године.) а.) Архиеаискоиија Каршалинска и Кахешинска; катедра у Сионском Сабору у

ТиФлису; од 29. сентембра 1887. године управља њом Паладије (Рајев), архнени скоп и екзарх Грузије (у граду ТиФлису). Исти је члан св. Синода. Викаријатства: «.) Горијско; од 1869. год. епископ Александар (у граду Озургети, кутаиска губернпја); (ј.) Алавердско, од год. 1886 епископ Висарион (у граду Поти, кутаиска губернија). Епископије: б.) Владикавкаска; катедра у Владикав казу; од г. 1889. епискон Пешар (Лосев). в.) Имеретинска ; катедра у Кугаису ; од 1860. год. егшскон Гаврил (Кикодзе). г.) Гуријско-Мингрелска; катедра у Поти; од год. 1885. епископ Григорије (кнез Дадијани). д ) Сухумска; катедра у Сухум Кале ; од год. 1889. еппскоп Александар. 3. Остале епархије потчињене сверускон Светом Синоду. Алеушска и Аљагикинска, катедра у Сан-Франциску. у Сев Америци; од год. 1887. епископ Владимир. Архангелска и Холмогорска, катедра у Архангелску, од год. 1890 епнскон Александар. Асшраханска и Еношајевска , катедра у Астрахану, од год. 1889. епископ Павле. Владимирска и Суздаљска, катедра у Владимиру губернском; од 1883. год архиепископ Теогносш. Викаријатство Муромско, од год. 1889. епископ Александар (у .Владимпру губернском). Вологодска и Тошемска, катедра у Во логди, од год. 1883. епископ Израиљ. Впкаријатство : Велико - Усшјушко , епис.кон Јоанипије (у граду Великом Устјугу). Волинска и Жишомирска, катедра у Житомиру, од год. 1889. еннскои Модесш, свештено-архимандрит Почајевске Успенске Лавре. Викаријатство : Осшрошко; епископ Антоније (у граду Кременцу). Воронешка и Задонска; катедра у 15оронежу. епископ Анастасије. Викаријат ство: Острогошко, непонуњено. Вјааска и Слободска , катедра у Вјат ки, од год 1887. епископ Сергије. Вика ријатства: «.) Сараиуљско. епископ Ата-