Српски сион

С тр . 498.

Б р . 31.

оваки ни оволики бити могао, да га није и земља, наша скупна отаџбина градити иомогла. А сада се окрећем Теби, кућо божја, и молим се покровитељу Твоме, Спаситељу нашем: Господе н Спаситељу наш, прими овај храм свети од нас недостојне дјеце своје, и буди му заштитник и покровитељ ; не д; ј Госноде никакву злу и невољи на дјецу своју, која ти овај храм саградише и иосветише; примај Госноде

•| -4

милостиво умиљне молитве ДЈеце своје, што Ти их из овог храма Твога слала буду, а основатељку ове куће Твоје, онштину Машвинску, прими у Твоје закриље, па да славећи Тебе, Снаситеља свога, до вијека цвјета и нанредује! — И у то име к11идш г а ко дкори Господнд, ко илха отца н скжа и ск Д $\*а ! Никола Косанови1>, прото плашчански.

1ШМ КОВИЈБСКА. ПЕСАН ДУХОВНА АРХИМАНДРИТА ЈОВАНА РАЈИИА-

уоезно стецисЈа, монашески чине, Гласаигелски лукуј н ти Српски сине, Пјесан побједнују, Хвалу ангелскују Согласно ликујте, Богу хвалу дајте. * У Ковиљској лаври ангели патрони, Јуже храњат всегда небеснија чини: Мпхаиле архангеле, С н.им же и ти о Гавриле Ангел' началници И всјех наставници. * Ковиљска обитељ с н.ими будн славна, Сл: ва твоја всегда вездје будн јавна, Умни херувнми, Славни сераФими, Нас ви сохрањајте От бјед зашчишчајте! ■* Ах Тн творче мнра, нјесн сију услиши, II на молбу нашу мплостиво внуши: Свјашченство нам Ти сохранн, Срнски народ благослови И поживи купно На мпогаја љета!

На крају књизи својој „ Историји манасшира Ковиља " — додао је ппсац јој, ковиљски игуман Мирои Ђорђеви%, ево ову красну песму, коју он врло добро назва химном ковиљском. Игуман је ту несму У Повом Салу. у очи мајке лнђелије, 1891

сачувао, вели, сам]едан ио предчњу, од уста до уста, а то ће бнти, без сумње, једна онпх „Рајићевих песана духовних ," које су пређе у нас врло радо појали н у цркви (служби на свршетку) и на дому: о Божићу, о Новом Лету, о Богојављењу, о светом Савп и т. д II данданас су го миле несме деци о тим и другим празницима. Ова се химна поје са свнм на глас несме светосавске: ВоскликнемЂ ст. лгобоВ1К» Свлтителго СавЂ. .. У иоменутој историји напнсана је та песма п наштам пана словн црквенски тадашњим нравопнсом и ето језиком, којим је Рајић, оспм некојих, нанисао сва редом дела своја књижевна; мп нссму иак нрепнсасмо ево нравописом јохаовским (не мењајући ни језик ни изговор ни за јоту једну), како бн се лакше читала и била за оглед н онима, који доселе не знадоше за те несме духовне Јована Рајића, ни да је Рајић и несник бпо Због тнх дивннх и побожнпх песама својнх дочека он, место хвале п

похвале, много горких душтих, что твориша" смено бранити својом

часова „од невеи мораде нх напи

аиологи]ом

!

Нека је дакле и ово још Један зрачак тој сјајној, овогодишњој слави и помену књижевнику и песнику Јовану Рајпћу још један самосацни цветак неувелак на гробу му у Ковил,у манастиру; задахнута песма душом Рајићевом да се захори и понавља од год до год у том тамо све тоеавском манастиру о летном Аранђелову. Александар Сандић.