Српски сион

Б р . 31.

..СРПСКИ СИОН/'

С тр . 505.

С Т Е Ч А Ј. Уелед дописа кр. уг. шк. надзорништва темигаварске жупаније, по којем се имају сва учител.ока места с оспособљеним личностима понунити, а и по налогу еп. шк. одбора овим се расписује стечај на место учитеља за четириразредну мегаовиту српско-православну вероисповедну гаколу у Влајковцу. Плата годигања је учитељу : 100 Фор. у готовом новцу; о мет. жита; 5 мет. кукуру.за; 2 Фата тврдих дрва, 2 Фата сламе и слободан стан са батитом ; а дужносг је учитељу осим гаколске наставе и у цркви појати. Рок стечајује до 25. августа по ст к. 1891. Молбенице ваља уиутити на потписаног. У Влајковцу 24. јула 1891, Ника Јоргови!, председвик.

СТЕЧА1 Оставкком г. Драгутина Дадлћа, учитеља најстаријих разреда срп. вероисповедне мегаовите школе Ађанске, остало је то место упражљено, на које се овим стечај распису.је. Плата учитељска износи у готовом иовцу: 210 Фор , које учитељ у месечним обронима из благајне месне полит. општине у напре I ирима; 100 ф . у име огрева, чншћења школе и иисаћег нрибора, које учитељ о новој години из речене благајне у .једаред у напред нрима ; и б Фор. у име оправке полупаних прозора у школи, из исте благајне; — 16 ланаца (а 2200Ц хвати ланац) салашке земље на коју учитељ норезу не нлаћа; на исту земљу спадајући припадак (компетеција,) нашњака опгатинског, на који учитељ сам порезу плаћа, и сган од 3 собе, кухиње, коморе, подрума, шупе. штале и дворишта са леиом баштом. У дужност изабраног учитеља спадаће : у разредима, које му месни шк. Одбор определи, све — шк. Уредбом — прописане предмете предавати; у цркви једну певницу свагда држати; школску децу редовном и нотном црквеном појању обучавати и са истом при сваком богослужењу у цркви појати; годигањи понис гаколске деце сваке године у два иримерака обављати; перо у седницама цркв. гак. Општине и подручних јој органа свагда водити и годигање рачуне цркв. гак. Општине свагда склаиати. Молиоци који ово место получити желе, а који се Опгатини нојањем у цркви преставити имају, нека своје ваљано снабдевене а оспособљењем из мађарског језика подкрепљене молбенице најдуже до вел. Госиојине 15. (27.) августа о. г. гак. Одбору овоме доставе. Из седнице гак. Одбора држане у Ади 24. јуна 1891. Лазар Шеви! с. р. Милош Бешлин с. р. капелан. перовођа. лредседник.

С. 0 . 1495. ех 1891. СТЕЧАЈ. 74 Ради нопуњења једног упражњеног стипендијског места у заклади нок. Гавре Адамовића овим се отвара стечај. Стипендија ова изниси годишње 300 Фор. Фор. за ученика средње гаколе, а 400 Фор. за слушатеља академијских наука. Стинендију из поменуте закладе могу получити сиромашни ученици срнске народности и православне вероисповести, који су доброг владања и добро се и приљежно уче. Сродници ®ундатора имају ирвенство. Питомци ове закладе морају своје науке само на отачаственим заводима у Угарској и Хрватској и Славонији слушати, а само с дозволом високе кр уг. владе могу се и у иноземству учити. Молитељи имају своје крштеним писмом, гаколском сведочбом, сведочбом сиромаштва, и лечничком сведочбом о томе да су здрави, обложене молбенице саборском одбору у Карловцима до 19. (31.) августа т. г. подчети. У Р^арловцима, 10. (22.) јула 1891. Председпиштво саборског одбора.

С. О. 1494. ех СТЕЧАЈ. 73 Ради иопуњења два унражњена стипендијска места у заклади Петровић-Харишево), од којих је једно одређено за учевика струке трговачке, а друго за ученика струке занатлијске, овим се расписује стечај. Стипендија износи годишње 300 ®ор. а. вр. Стипендије ове могу получити само младићи српске народности, и источно-православне вероисповести из земаља угарске круне; а стииендисте моћи ће своје стипендије само на наставним заводима (трговачкпм и односно занаттијско-обртничким) зема.ва угарске круне, а само изнимно и дозволом високог кр. уг. минисгарства богочасти и јавне наставе и на наставним заводима у другој ноловини монархије или у иноземству уживати. При једнаком својству молитеља имају првенство они. који немају имања, иред онима, који таковога имају, а у истим околностима и-_ мају нрвенство нре свију сродници основатеља, пок. Марије Хариш рођ. Петровић и мужа јој пок Григорија Хариша из Земуна. Молитељи имају своје, крштеним листом, лечничком сведоџбом о каламљењу богиња и стању здравља, гаколском сведоџбом о до сад свршеним наукама, и најпосле сведоџбом политичне власти о свом имаовинском стању обложене молбенице саборском одбору у Карловцима до 19. (31.) августа т. г. поднети. У Карловцима 10. (22.) јула 1891. Предоедништво саборског одбора.