Српски сион

СРПСЕИ СИОН НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ НОТРЕБЕ СРПСКЕ ЛРАВСШВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕ1ТОГ СИНОДА.

В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 32.

У ИОВОМ САДУ 12. АВГУСТА 1891.

Год. 1.

ПРАВОСЛЛВНЕ ЛВТОКЕФЛЛНЕ ЦРКВЕ. (Посвећено Његовој Светооти, Српокош Патријарху, Господину Георгију (Наставак.)

II. Црква у краљевини Орбији. челу управе српске цркве у краље'вини Србијп стоји тако звани „ Архијерејски Сабор ". Чланови тога ,,Архијерејскога Сабора" јесу сви епископи Београдске митрополије, а председником му је Митрополит Архиепискои Веоградски. „Сабор" сазива сваке године једанпут сам митронолит. Седнице се држе у митрополитској резиденцији у Београду. Деловођа „Сабора" је но новом црквеном закону од 27. аирила 1890. секрешар великог дузсовног суда. 1. Митроиолија, ■ архиеиискоиија Бео градска. Седиште у Београду. Архиепискон Београдски и митрополит је Михаило (ЈовановиИ) (по други пут од 1889. год.). 2. Еиархија Жичка. Столица у Ераљеву. Од половице 1890. год. епископ Сава (бивши Дечански архимандрит). 3. Еиархија Нишка. Катедра у Нигиу. Од 1889 год. епискон Јероним (МарковиЛ). 4. ЕаархиЈа Тимочка. Катедра у Зајечару (непопуњена). III. Митрополија Оремско-Карловачка у Аустро-Угарекој. Српском православггбм црквом у земљама Аустро-Угарске монархпје у чисто

црквеним (духовним) стварнма управља Св. Архијерејски Синод , кога су члановн сви еппскопи Митрополије Сремеко-Карловачке. Председник му је свагдањи Мнтрополит Карловачки. Седнице синодске држе се у присуству краљ Комисара*Ј у седишту митрополита — у Сремским Еарловцима. Синодске седнице не држе се редовно сваке године; њих сазива митрополит по потреби, наравно увек уз прет ходну дозволу владаочеву. Перово^а у синодским седницама је мишроиолишски секрешар 1. Мишроиолија- Архиеиискоиија Ср. Јшрловачка. Катедра јој је у Ср. Еарловцима при св. Николајевском храму. Од 29. аирила 1890. г је иашријарх сриски, митрополит и архиепископ Карловачки Ееоргије (БранковиЛ). Он је уједно и дијецезан архидијецезе Карловачке. 2. Еиархија Будимска. Катедра у Сепш Андрији при храму Успенском. Од августа 1853. г. епискон Арсеније (СшојковиЛ). 3. Еиархија Вршачка. Катедра у Ђргицу при св. Николајевском храму. Од 27. јануара 1887. г. епископ Некшарије (ДимишријевиЛ). 4 Еиархија Пакрачка. Катедра у Лакрацу при храму Сашествија св. Духа. Од *) Краљ. коиисар не лрисустиујс прц избору епнскопа.