Српски сион

С тр . 510.

Вг. 33.

10, октобра 1888. г. уирављао њоме као Св. Синодом пзабрани, а од 3. маја 1890. као иосвећени епископ уиравља Ммрон ( Ншсоли Л). 5. Епархија Бачка с катедром у Новом Саду при храму св. Ђурђа. Смрћу епископа Василијана (ЛешровиЛа) од 16. јануара 1891. г. упражњена. Сада њоме управља св. патријарх Теоргије. 6. Еиархија Темигиварска. Катедра у Темишвару при св. Вазнесенском храму. Избором епиекопа Георгнја за митрополитапатријарха остала је упражњеиа Њоме данас уиравља епискои Вршачки Некшари)е (Дими шријевиЛ). 7. Еиархија Горњо карловачк<< (Ћарлшшашска). Катедра у Плашком ири храму св. Ваведенија. Смрћу енископа Теофана (ЖивковиЛа) од 8 новембра 1890. г. упражњена. Епархијскнм нословима уиравља митрополитски мандатар, нротоспнђел Плашон ( Телечки). IV. Митрополија Буковинско-Далматинска. у Аустро-Угарекој, Делима чисто духовне ирироде управља у овој митронолији „ Мишроиолишски Синод. и Чланови су тог сннода: свагдашњи митрополит Буковински п епархијскп епископи. Митрополит му је председник. Седнице синодске држе се редовно у Бечу, но кад се митрополиг с енископима споразуме, могу се држатп и у другом ком месту. Синод нема права бирати епископе; митрополита и епискоие именује сам цар. 1. Мишроиолија Буковинско далмашин ска и а,рхиеиискоиија Черновичка. Катедра у Черновцима. Митрополпт архиепископ Силвесшар Морарију АндрејевиИ (од аирила 1880. год). 2. Епархија Дал.машинска. Катедра при св. Илијинском храму у Задру. Еппскоп Пнкодим Милаш (од 16. септ. 1890. год.ј. 3. Епархија Боко Еошорска, Дубровачка и Сиичанска. Катедра нри св. Николајевском храму у Еошору. (Лето обично проведе г. Еиископ у манастиру Сивнни.) Еппскоп Ге расим ПешрановиН (од 1874. год).

V. Црногорска црква. Данашња је црногорска црква некадања Зетска митрополија, која је била једна од оних 12 епархија, које јеархиепископ ипросветитељ срнски, Св. Сава, основао. Она је потпадала под власт Пећске Патријаршије, па кад је ову цариградски патријарх Самуило I год. 1766 укинуо, то од тога доба битише она као самостална автокеФална црногорска црква. Садашњу православну автокеФалну цркву у Црној Гори сачињавају само две епархије: 1. Цешињска (титулом Мишроиолија) са катедром на Цешињу нри РождествоБогородичном манастиру Од год. 1884. мптрополит Мишроф%н (Бан). 2. Захумско-Рашка енархија, катедра у манастиру Осшрогу при св. Ваведенском храму, непоиуњена. Н>оме управља канцеларија митрополије цетињске. VI. Српско-православна црква у Босни и Херцеговини, која стоји под вишом каноничном влашћу цариградског патријарха. У Босни и Херцеговини су три ми трополије, које су међу собом сасвим независне једна од друге. те свака за се има своју сопствену управу. 1. Дабро-Босанска. Катедра у Сарајеву при Рождество-Богородичном храму. Од 2. Фебруара 1886. г. архиеписконом Сарајевским, митрополитом Дабро Босанским и ексархом целе Далмације јесте Ђор{је (НиколајевиИ). 2. Мишроиолија Зворничко Долњо Ту зланска с катедром у Дањој Тузли при храму Рождество-Богороднчном. Од год. 1871. до скора био је митрополитом ЗворничкоДољњо-Тузланским Дионисије (Нлијевип). 3. Мишроиолија Херцеговачко-Захумска. Катедра у Мосшару при храму Св. Тројице. Од 16. априла 1889. г. архиепископ Мостарски, митрополит Херцеговачко-Захумски и ексарх Горње Мизије је Серафим (ПеровиК). VII Бугарски ексархат. Кад је 1393. године укинут бугарски натријархат, тада је бугарска самосгална