Српски сион

Бг. 32.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 511.

црква делимично. — а кад је и охридска архиеписконија 1767. године укинута, бугарска је црква тада сасвим потпала нод јурисдикцију цариградског патријархата. Данашњу автокеФалност своје цркве извојштила је Бугарска насилно уз припомоћ високе Порте год. 1870 но та автокеФалност њена није прнзната цариградском патријаршијом још ни данас. Највиша црквена власт у Бугарској од тога доба је Св. Синод који се по потреби еастаје у Пловдиву (Филипопољу). Чланови су му сви епархиј ски епископи а председник му је ексарх бугарски. Ексарх бугарскп мишроиолиш Ловчански Јосиф седи за време у Цариграду. Епархије бугарског ексархата: а) У Бугарској. 1. Софијска , катедра непопуњена. 2. Доросшолска и Червенска. Седиште у Рушчуку. Митрополит Григорије. 3. Варненско-Преславска. Столица у Шумли, митрополит Симеон. 4. Врачанска, катедра у Плевни, митрополит ЈСонсшаншин. 5. Трновска катедра у Трнову. Митрополит Елименш. 6 Видинска, привремено управља њоме Кирил, бивши митрополит у Скопљу. 7. Љвчанска, епархија ексарха бугарског; намесник његов је епископ Нашанаил, бивши у Охриду. 8. Самоковска. Митрополит Досишије, столује у Самокову. 6.) У исшочној Румелији. 9. Пловдивска (филипопољска), катедра у Пловдиву (Филипопољу) непопуњена. 10. Сливненска. За митрополита назначен епископ Тервасије. 11. Сшаро- Загорска (образована из неких делова Трновске епархије). Провизорни управитељ јој је архимандрит Максим (Пелов).

12. Део бугарскетериторије (тако зване херманлијске земље и др.) одузете од Адријанопољске митрополије, потчпњена је Тервасију , епископу Херманлијскому , који је одређен за митрополита Сливпенског. в.) Еиархије оугарског ексархаша у Турским земљама, које су без архијереја. I. Које су добиле право да се придруже к бугарском ексархату : 1.) Велеска, катедра непопуњена. 2.) Деловн епархије ђусшендилске (делови те епархије који се налазе у Бугарској, придружени су митрополији Софијској). II. На основу X. чланка Фермана до биле су ираво да могу имати архијереје: 1.) Скопаљска. За митроподита одређен је еп Теодосије, који је око половине 1890. год. добио берат. да се примн своје пастве 2.) Охридска. За мнтрополита постављен еп. Синесије. III. Признате да имају право на услоие X. чланка Фермана : 1.) Адријаноиољска. Унравањена иове рена је архимандриту Софронију. 2.) Дербска. 3 ) Пелагонијска , резиденција мнтронолитска опредељена је у граду Бптељу. 4.) Могленска. Резиденција митрополи \ ;> у граду Флорину. 5.) Воденска Резиденција митроиолита у граду Водену. 6.) ТСосшурска; резиденција мигронолита у граду Костуру. 7.) Сшрумничка. Резиденција митроио лита у граду Струмницн. 8 ) Мелничка. 9.) Серезка; резиденција митронолита у граду Серезу. 10.) Неврокоиска, образована из Неврокопскога округа Драмске епархије и делова Самоковске епархије, који остадоше под турском влашћу. (Наставиће се.)