Српски сион

С тр. 512.

„СРПСКИ СИОН."

ВР. 32.

ИЗЈАВА ПРЕОСВЕЋЕНОГ Г. ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ ЛАША

на чланак: „НЕЛОШАН Ћ НЕСОЛИДАН ПОСЛО", штампан у 29. броју „Српског Сиона".

Многошшовани госи. уредниче! Поводом чланка ^Нелојалан и несолидан иосао ", нанечатанога у 29. броју „Срнскога Сиона" за ову годину, допустите ми замолити Бас, многоштовани г. уредниче, да имате доброту напечатати у истом „Српском Сиону" слиједећу моју Х3:зја,взг. Ја дубоко жалим, што се онакав смисао, као што је то казано у поменутом чланку „Српеког Сиона", могао дати ономе мјесту у мом овогодишњем ускргињем иоздраву, гдје сам ја споменуо Његову Светост преузвишенога српскога Патријарха. Да ми је савјест била чиста, кад сам оно написао, ја призивљем свемогућега Бога за свједока. А да се сваки - неспоразум у овоме погледу уклони изјављујем: У Задру , 22. јула 1891.

1.) да сам ја споменуо Његову Светост, преузвишеног срнскога Патријарха, у намјери да покажем, како чак ето и нме српскога Патријарха не устручавају се приводити, тумачећи на свој начин Његове ријечи, да тобоже покажу, како ће унија „с1о ро1стсе Ш пајс1а1је с!о коп са БисЈисе^а 51о1јеса Ша§о81оу1јепа 1 зразопозпа 1з11па роз^аи" — н 2.) да сам ја свагда штовао и уважавао РБегову Светост, садашњег преузвншеног српског Патријарха и Његов рад за свету нагау цркву онако исто, као што тај рад Његов ја и данас искрено гишујет и уважавам, и да ни из далека нијесам никада могао ни иомислиши о каквој ириврженосши Његовој к унији , због простог разлога, што никаква повода нијесам никада за то имао. Епископ Никодим.

„ШВЕНО-СЕРБСКЕ" НШЗЕ У СРПСКОМ ГОВОРУ И ПИСШУ. (На част Његовој Светости, патријарху српском Ђорђу.) (Наставак.)

14. Неки књижевници још једнако нишу наказно неке присвојне нли имовне придеве, дајући им наставке на сумњиву, тамну или боље рећи ни на какву основу; тако они пишу: „економи^/ки", „етимологички' 1

„иедагоги '<ки", палеограФички'

.ФИЛОЛОГИЧКИ 1 '

и т. д.

Према наставку |, скђ = вск-и = сх-и имамо облике: брат-ски, град-с«-г<, рим -ски, цар-стсм, школ-скм и т. д. Присвојни или имовни иридеви с наставком ски замењују присв. или имов. падеж неодреЈјених именица, а по томе и присв. иад. множине, јер се под именом једне ствари разумеју

и све друге истога имена, коЈе се у мислп ничим не разликују од оне једне. Кад се наставак ски дода на реч аншроиологија, управо на основу аншроиологиј -, добивамо придев аншроиологиј ски, па тако је и: анашомиј-ски, астрономијски, географиј-ски, геологиј-ски, геомешријски, гимназиј-ски, економиј-ски, (а не „мкономијски, јер се не каже „икономија" него економија),*) ешимологиј ски, зоологиј-ски,исшориј-ски, минералогиј-ски, морфологиј-ски, иалеографиј-ски, иедагогиј-ски, исихологиј*) Добро је „мкономија" по ново-грчком. итацистисч■> / ком иаговору, је та реч долази од грчке речи сихогоиис. Ур.