Српски сион

Б Р. 34.

.ПРПСКМ СЦОН."

С тр . 547.

сшво: Бошошонско, сппскои Досишпје Перпје-цјану Осшале еиархије еиискоиије и њиогова внка /Јијашсшва: 3) Ђузеуска ; сппск п Шнокентије Кицулеску Викаријашсшво: Римнико Саратско. епископ Балеријан Сшефапеску. 4) РиЈинико - Повосев^ринска ; шискои Генадије Еначану. Вккаријашсшво : Крајов ско (пископ Дионисије Климеску 5 ) Романска ; епмскоп М< лхиседек Сшефанеску Викаријашсшво: Бакеуско епископ Јоаникије Флор. 6 ) Хушска, епискон Силвесшар Баланеску. Викаријашство: Бирладско', епископ Калисшраш Орљану. 7.) Агџеска: епископ Генадије Петре ску. Викаријашсшво: Пишешшско, еиискои Герасим Тимуш. У Чеиину. 1891.

8.) Дољно-дуншска: еиископ Паршеније Клинчану Внкаријашство: Галачко , енископ Јеремија Дирду.

VIII. Румунска црква у Аустро-Угарској. Румуњском црквом у Аустро-Угарској уиранља „ Мишроиолишски Син, д и , који је састављсп из митронолита Сибиљског као иредседипка и осталнх епархијских еиископа. У делокруг му спадају ствари строго духовне нарави 1 ) Мишроиолија Румуњска и Архиемискоиит Трансилванска Архиеппскоп - мптрополпт Мирон Роман ; катедра му је у СиС>ињу (Негтапп51;аск). 2.) Еиархија Карансебешка Епискон Николај Поиеа. 3 ) Еиархија Ауадска Енископ Јован Мецијану, По разним руским, сраским и грчким изворима израдио Лазар Богданови^, свештеник.

НЕКАДЛШБИ МАКАСТИРИ БРШЉАНАЦ, СВ. ЛНА И ДРЕНОВАЦ. ПОГЛЕД У ИРОШЛоСТ.

Од Тована 1ГХ. Јовановн^а, пароха.

■арска реуолуцпја од 6. марта 1775 'гласн да ее у накрачкој епархијп укидају манастири: Бршљанац Св. .. Ана и Дреновац и да се има Брш љанац ирикључити Лепавинпма Св. Ана Пакри а Дреновац Ораховпци. Положај ових манастира био је згодан и на видику народних очи.ју; онн су билн на позицпјама врло важним, са којих су јуначки одбијали нападаје, што их је уде шавала римска пропагапда на нравославпе Србе по Хрватској, Славонији н чак но Барањи. Бршљанац је лежао испод Гарић нланпне на противној страни од тужне Марче, не далеко од села Бршљанице, Он је бу дно стражарио над православном вјером и српским именом у крају што се стере између Плове, Гојила и ГариЛ планине, у крају онкољеном са свих страна римокатолнцима, и гдје су данас парохије Вуко вије, Сшуиовача, Миклеушка, Бршљаница

и Пашијан. Од манастира овога данас су осгале само развалине. Белики икопостас, часна трапеза, која ночива на пет ступова, израђена днвио од самога црвепога мрамора, налазе се у бршљаничкој парохијалној црквп и показују, да је манастир Бршљанац пмао пространу а и лијепу цпкву. Манастир Св. Ана смјестио се не да леко од Даровара пснод села Бријеске а на догледу српског краја што се прострво од горе Стунчанпце преко Илове н Грубпшног Ноља према Беловару. Од овога манастнра остала је у красном слогу изидаиацркваманастпрска ; која, и ако је у јад ном стаљу, купи око себе народ три нут у години: на Благовијести, на трећи дан Ускрса а највише на Св. Ану. Манастир Дреновац свио се над Подравином равном, те је своју дужност вршио у горама око Боћина и Звечава. у Подравини а и у пожешком пољу. Он је сада парохијалнп дом, а црква му паро-