Српски сион

С тр . 548.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 34.

хијалпа манастирске нарохије дреновачке. Ова три манастира била су, као гато рекох, на видику народном у срцу љеговом. Старији пак манастпрн : Ораховица, Накра и Леаавине леже у страни од иарода, а она два прва јога у крајевима забитнима и једва нристушшма. ЕБихов рад није могао бнти тако плодоносан као рад млађих манастира Дреновца, Св. Ане и Бршљанца. Незгодан положај старих ма настира за цијело је нагонио мудре калуђере, те су основали ове нове манастире у крајевима питомим народу прнстунним и ближим, из којих су плодотворнпје могли ширити узвишену науку Христову. Намеће нам се сада питање: „ како да царска резолуцуја од 6. марша 1775 не укида сшаре манасшире, него нове Дреновац, Св. Ану и Бршљанац, ко)и су у цвијешу свога усијешнога дјеловања Ово питање навело нас је да пшиемо овај чланчић, те на њега желимо да одговоримо. * Римска пропаганда, потпомагана држав ном влашћу и властелом, одавна је наваљивала на православне Орбе у Хрнатској и у Славонији у намјери да их нолатини и покори иод папску столицу. На расно лагању имала је силна средства. А каквима се све служила најјасннје нам предочује тужна повијест манастпра Марче у вараждинском ђенералату,а који је постао жртвом насилнога носла те рпмске нранагаиде. Овај манастир био јој је на сметњп да она иостигне жељени циљ, и он је морао бити уништен Али п послије пада тужне Марче православље не подлијеже римској пропаганди, и ако је она тада свом силом настојала да га у своје на све стране раширене мреже улови. Православље је нашло свога чврста ослонца и заклона у манастирнма Бргаљанцу, у Св. Ани и Дреновцу. Духовници из ових манастира нроносили су кроз сриски народ заставу. на којој је написано било : ,. Пе дајмо своје вјере иравославне и срискога имена ни аод кчју цијеиу /"

Неусиијех рпмске пропаганде у српском нравославном народу породио је у њој завист и злобу на манастире Бршљанац, Св. Ану и Дреновац ; и она је почела против истих ратоваги гнуснијем сплеткама. Та се злоба лијепо огледа у опој кукњави римско католичке хрватске властсле дапра вославни Срби напредују н да имају већ више својих манастира него онп. Шга је још римска ирапаганда употријебила као разлог у својој тужби против речених манастира, мп можемо мислнти, када узмемо на ум, да је државна власт издала резолуци.ју. којом наређује, да се укину мана стири Бршљанац, (_в. Ана и Дреновац, на велику тугу српског православнога народа у Славонији и у Хрватској. Сада је римска пропаганда, порушивши бедеме православља, могла лакше радитн по српским крајевима. Одмах је основаиа унијатска крижевачка бискупија. А тек што прође нешто више од по вијека, а она узмути намет нравославпом српском народу; и у непосредној близини, гдје је постојао Бршљанац, оте православној црквп доста синова, нодиже нм у Дишнику унијатску цркву, даде им свештеника и појца. А исти успијех постиже у Беденику и у Писаници докле су пекада доиирали благодетии зраци свето-анскога манастира. Заслуге манастира: БршлЈанца, Св. Ане и Дреновца од врло велике су вриједности но иравославне Србе у Олавонијн и у беловар^ко крижевачкој жупанијн. Док су они постојали, римска прапаганда не могаше се нрикучити ни њиховпм иредстра жама а камо ли њнховим зидовнма. За то су они моралп постати жргвом недостојног посла рнмске нроиаганде, која је ])ачунала паспгуран уснијех код православппх Срба када њих не буде на земл>и. У први мах успјела је била, али срећом тај успи јех био је од моментане врпједности. Парод се на брзо разабрао и повратпо к својој црквп. И дапас ено унијатскпх цр кава и уз њнх парохпјалних домова које је брже боље подигла римска иронаганда пустих, да нрнповпједају свијету пораз, што је снашао рпмску иропаганду. А поразпо'ју је онај крјепки дух, ко.јим су манастири Бршљанац п Св. Ана п њихови