Српски сион

С тр . 566.

„СРПСКИ СИОН."

Б р 35

0 ЗНЛЧЕБУ И ДРЕВНОСТН ДЈЕЈСТАВА, КОЈА СЕ СВРШАВАЈУ ПРИ ОСВЕЋЕЊУ ХРАМОВА. с руског превео Григорије А. Николић, богослов. (Наставак )

Г орња, скупоцена одежда пресгола

без сумње има свој ностанак у при митивној још Цркви : ма да Је, у самој , 4;твари. мислити, да први хришћани, од којих су многи свиленим иокривачима украшавалиместа домаћих својих столова 32 ). нису заборавили за украшење сличнимпокривалима седишта Цара небеснога — св. престола. Најпосле Ориген, чувени и славни писац III. века, већ спомиње о украшењу престола 33 ). У бедним временима гоњења, кад су непријатељи пмена Христова тако жестоко пружали светотатствене руке своје на достојање хришћана, 34 ) украшења св. престола, као и у опће сваке врсте драгоцености није могло бити знатно више у хришћ. храмовима; већ после овога, кад је Црква, прошавши кроз огањ тровеков нога тешкога искушења, најпосле светковала у римској васељени, после овога ста ла се она у свима деловима својим обла чити у такову спољашњу лепоту, какова јој приличи, као невести Христовој, као државној Царици, са Исусом Христом примивши владичанство над Царевима и на родима; тада тек и св. престоли почеше се украшавати одеждама из скупоцених материја и врло богатим и скуним. Набројаћемо неколико доказа у потврду овога, што смо рекли: Блаж. Теодорит приповеда о Константину великом, да је овај Господар Цркви у Јерусалиму, коју је он сазидао, осим других дарова, послао још и царске покриваче за св. престо 35 ). Прокул, војсковођа вандалских царева, опљенивши Цркве у једној од римских провинција, из одежда олтара сашио је себи одело 36 ). Паладије говори о неким побожним римским женама, да су оне да32 ) Тег1п1. (1е јејиппз ра#. 549. 33 ) Оп§. ћотП. 10. ш Јоаиаш. 34 ) Вт§. аиЦ. ЕссЈез. Ш>. VIII. сар. VI. §. XXI. Ор1. (1е ае1шт. Роп. Ш). 1. 35 ) Тћеоа. Ш). 1. сар. XXXI. 36 ) у1с4ог Ш1сеп818 де регзесиИопе Уапс1а1. v. Шћ. Ра4. 1от. VII. ра§. 1896. е(;с. — Историк примећује, да је от мичара постигао суд Вожји : он је на брзо сишао с ума и одсекао себи језик и умрБо грозном смрћу.

ривале свилену материју за покривала на св престоле 37 ). Јасни докази, да су се св. нрестоли украшавали скупоценим одеждама, налазе се у св. Ј. Златоуста; не одобравајући н. нр. у једној беседи својој онима, који се зададу само око украшења храмова а не назе на дела милосрђа, овај св. Отац говори: „Каква је корист снабдетп трапезу Његову ГИсуса Христа) златотканим украсима, а одрпцати Му у лицу сиромашних) и у најнужнијем оделу? Обукавши Га у свилене одежде у храму, не заборави оне, који изван храма од глади и голотиње страдају" 38 ). Јустинијан је к римском епископу (Јрмузду послао две свилене одежде (раШа) за украшење пре стола 39 ). Анастасије сведочи, да је Адријан I., римски епископ (-ј- 772), за св. олтаре дао начинити две одежде, једну већу од чистога злата и драгог камења, другу мању, украшену но крајевима пурпуром 40 ). К врсти одежда на неки начин односи се и антиминс , обично умотан у илишон. Време, кад су антиминси постали, није могуће тачно одредити. Писац XII. века Теодор Валсамон први пут јасно спомиње о антиминсу и мисли, да антиминси воде свој постанак од времена Трулског сабора, који је правилом одредио, да пресви тери ради свршавања тајана у богомољама, које се налазе у унутрашњости домова, имају дозволу од епискоиа 41 ). У осталом постанак антиминса с веро ватношћу може се односити к временима гоњења. Тада у самој ствари, они су били нужни: по последици нападар' од стране неверних први хришћани нису могли имати у својим молптвеним домовима својих сталних престола, освећених од епискона; а освећивати пх (престоле) 37 ) Ра11а(1. Шз1ог. 1*аи81ас. ВШ Раг4 0гаесо-1|а4јп. 4от. II. ра§. 1036. 38 ) Беседа 51 на Мат. Види : беседу 80 на истога Евангелиста. 39 ) Вопа (1е гећ. ШигјЈ- ра§. 254 е<Ш. 1671 40 ; ЈћШ. 41 ) Тћ. Ва1. 10 XXXI. сап. сопс. Тги1. ра§. 393.