Српски сион

Вр 36.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 587.

псторија II Ннкејског сабора даје нам пример свечаног сусрета мученичких Моштију. Када су се неиструли остатци св. Мученика Анастасија, пренашани из Пер сије у Кесарију Палестинску, ириближи вали ка Никеји. тада су уз ударање дрквених клепала, оци сабора с радошћу дошли у храм Богоматере, назван новпм, и одатле су ишли с крстом на сусрет св. Моштима. 77 ) А кад су ирви хришћани, имајући ио божности к свешгеним остатцима мученика и угодника, ишли им на сусрет с иобожном свечаношћу, ма куд били пренашани; то нема сумње, да су оии са истом свечаношћу спровађали св. Мошти п тада када су исте биле преиашане и у пово иодигнуте храмове.

77 ) Ас4а II. СопеП. Шсаеп., 6ге8(;. орег. (от V. Цђ. <1е ргосе8810П1ћи8 8асг18, ра,^. 35.

С ночетка св. Мошти свечано беху пренашане, у нове храмове из обичних места иогребења им; свечано пак препо сити их из оближњих храмова ушло је у обичај. очевидно већ тада, кад су руд ници, и:; којих су се првибитно добивале за цео хришћ свет Мошти Мученика, били испражњенн, и једпним чуварницама пстпх остадошс хришћ. храмови. У II. веку св. Мошти пренашаху се већ из оближњих храмова; п ево Факта. који доказује ово: у 558. години. иред освеће њем храма св. Аностола. из другог храма беше крсни хоц. Патријарх Мпиа во.јио се на императореким, златом и драгим камењем украшеним колима држећи на ко ленима три ковчега с мошгима св. Апостола Андрије, Луке и Тимотија. 78 )

78 ) 8. ра§. 1 94

Тћеорћ. Сћгопо§гар1па есШ. Раг!а 1655. ап. (Свршиће се.) ЈШСТАК.

Нин-

5 Е Л Е Ш К Е. — (50-годишњица калуђерства г. игумана А-ифил! хвда пл. Јеремића ) Пигау нам из Фрушке Горе, да је г. игуман Амиилохије славио 10. маја о. г. своју монашку 50 годишњицу. Ма да смо ту вест тек не давно добили, ипак је радо саопштавамо нашим читаоцима, јер је то ретка и необична појава у нас. Мало је људи, који у животу своме дочекају ту ванредну срећу, да ироведу половину столећа вршећи свој иозив, коме су се одали. Међу те ретке људе спала и честити старина г. Амфилохије ил. ЈерелшЛ, иређашњи кувеждински а садашњи шишашовачки игу.ман. 10 маја о. г. навргаило се пуних 50 година, од како је игуман АмФилохије нримио монашки чин у манастиру Раваници. Поводом бО-годишњег јубилеја његовог пзнећемо овде у кратким потезима живог и делање тога ревносног калуђера. — Игуман Амфилохије звао се у световном стању Александар, а родио се у Сшарој Кањижи, у Бачкој. 13. марта 1819 године, од ст?.ре и илемићке породице. Гимназију је учио у Темишвару и Сегедину, а философи^у у Кечкемету. Како је хтео да се посвети свешгеничком чину, то је ночео учити богословију у Карловцима; но већ при крају прве године

оде у манастир Раваницу за искушеника, где се-а-акалуђери 10. маја 1841. године За тимје служио по неколико година у манастирима: Гргетегу, Хопову и Бездину. У два носледња манастира био је намесником. Енископ темишварски Нака особиго га је одликовао и именовао га консисторијалним приседником. Године 1880. постављен је за администратора манастира Јаска у Фрушкој Гори. Ту је постао игуманом. Тај запунггени манастир обновио је, а тако исто и манастир Раваницу, који му је такођер предан у администрацију. Ревносним радом и неумор ним тру ом спасао је те две задужбине српске од ругаевине и пропасти. При поласку (год 1882.) на управу ман. Шигаатовца поклонио је манастиру Јаску своју двогодигању илату од 600 Фор. а осим тога уложио је 400 ®ор. евоје готовипе у манастирску економију. У Шишатовцу провео је ј 1 / 2 година дзна непрестано радећи, те је и у п.ему нодигао многе зграде и сгаје за економију и ноклонио 400 Фор. на најпотребније цели манастирске. Године 188-т. поверена му је и уирава аад манастиром Кувеждином За тмм је г 1847. иремешсен са свим у Кувсждин, !'де је многе опра .ке извео. Ои је тај манастир јак.Ј унапредио и обогатио. Осим