Српски сион

Б р. 3?.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 595.

даде, најмање по 5 Фор. у корист епарх. Фонда. Из т11х извора могао бп енарх фонд нмати годишње до 4000 Фор. прихода. Кад фонд нарасте на 15.000 фор., нз њега би се по нужди плаћао архивар, а кад порасте на 50,000 ф . давале би се нз њега попутнине и дневнице члаповима еиарх. уираве. Фондом би руковао епарх. административнп одбор по нарочнтим правилима, која исги израдмти и првој енарх. скунштини на одобрење поднети има. ГГрота ЈБубомпр ЕуиусаревиК предлаже, да се од сваке душе не рачуна но 2, већ по 1 новчић. Стеван Грађански жели да се тај фонд оспује иоглавито добровољним прилозима — те од своје стране прилаже 10 Фор. Његова Светост, г. иатрнјарх Георгије усваја иредлог проте Кунусаревића, да се на сваку душу по 1 новчић узима а нри томе и тај 1 новчић да се не разрезује буквално на душе, већ да се саме црквене ошптине обвежу, да толико новчића дају, колико душа имају — а оне то могу н из својих благајна исплагити. Св. патријарх од своје стране прилаже у епархпјски фонд као добровољни прилог 100 Фор. И тако је предлог о епархнјском фонду са модиФикацпјом проте Купусаревића једиогласно примљен. По томе бележник чита нредлог административног одбора о крејирању сталног места епарх. ексактора или рачунскогревизора са системизованом годишњом платом од 600 Фор. с тпм, да се то место већ 1»92. год. попуни а ради наплате му, да се епарх. скупшти 1а обрати нредстав ком на Саборски Одбор, односно на сам Са^ор, да ексактору бачком из нар. фондова оиределн годишњу плату од 600 ф. Лазар КаИански мисли, да предлог тај колидује са законом, ношто је администр. одбор сам собом дужан да прегледа рачуне у другој инстанцпји. Св. Пашрнјарх му одговара, да администр. одбор нити је до сад могао, нпти ће нгда и моћи сам собом рачуне прегле дати — него му за то треба посебан орган, који ће то чпнити, а орган тај неће

бити нека посебна власт, већ административном одбору иотчињени чиновник. ЈЕмил Сшеианов ипта : хоће ли ексактор осим нлате од 600 Фор. имати права и на посебну попутннну ? Св. Патријарх одговара, да ексактор оспм 600 Фор. неће нмати друге комнетенције — осим што ће нмати нраво на попутнину онда када посебним налогом администр. одоора испослан буде, да доведе у ред рачупе у неуредним црквеним оиштинама. После ових иримедаба усвојен је и .ај предлог једногласно. Бележник чита предлог о зидању еиискоиске резиденције у Новом Саду , којп овде у целости доносимо: „ Славна еиархнјска скуиштнно ! Као што је познато, прошло је већ 40 година, од како епнскопија бачка пема своје еиископске резпденције, јер бивша енископска резиденција сагорела је бурне 1849. године а иова ннје саграђена него су енископи бачки од 1849 све до сада становали или у приватним својим стаиовпма, или у изнајмљеним кућама, које у свакој прилици нису згодне за епископски стан и за канцеларпје епархијских власти, које су са епископијом спојене. Достојанство дпјецезалног еписко^а само по себп захтева, да епискон има засебну и иристојну епископску резиденцпју, која би као такова била згодна не само за удобно станиште дијецезалном еппскону, већ да се у њу згодно могу сместити и канцеларије и друге званичне просторије епархијскпх власти, с којима је еиископска резиденција природан центар. Подпзање нристојне и угледне еппскопске резиденције за свагдашњег енископа бачког у Новом Саду — изазива дакле пре свега сама потреба, уз то ће лепа п угледна резиденција подизати углед не само нашсг еипскои; , него и свега нашег народа у енархији а нарочито у Нов. Саду, а најзад служиће и на улепшање варошп а нарочито — но месту где бп се резиденција нодигла — служила би на украс околипп нагпе саборпе цркве. Но нитањеје, има ли средстава за подизање нове епископеке резиденције, од куда