Српски сион

С тр . 596.

„СПРСКИ СИОН."

В р . з!

ће се та средства прнбавити, и ко је управо дужап да подигне епископску рези денцију у Нов. Саду? На ово последње питање, на име: ко је дужан да подигне епископску резидендију, био би правилан одговор: као што је црквена општина дужна, да подигне парохпјски дом своме пароху — тако је епархија дужна да подигне резидеицију своме епископу, — и по томе би све бачкој епархији подручне цркв. општине, односно целокупно срп. прав. становништво бачке епархије имало да подигне бачком срп. прав. епископу пристојну еиископску резиденцију; — но с обзиром, да је за подизање пристојне епископске резиденције нужна доста знатна свота новаца, пошто су црквене општине и срп. нрав. становништво у епархијн — и онако претерећени разним давањима, те једва да би и норед најбоље воље могли доиринети веће жртве на зидање епископске резиденције — то би се већ с тога морало одустати од мисли: да сама епархија подиже резиденцију своме епископу. Но кад епархија не може — ко може и ко је у другом реду иозван да нодигне епископску резиденцију у Нов. Саду? На то питање није тако тешко одговорити: Онај извор, из кога се до сад плаћала најамнина или аренда за кућу, за епископски стан изнајмљену — тај извор треба да подмири и трошкове за зидахве нове резиденције, па кад сазида нову резиденцију, неће имати најамнине плаћати. Тај извор је пак „Неприкосновени фонд у Карловцима" који је заснован и до данашње висине развијен еиископским оставинама и интеркаларним приходима. Да је неприкосновени фонд дужан старати се за епископске резиденцпје, томе је најбољи разлог тај, што су од вајкада, и у недавној прошлости па и у садашњици увек из тога Фонда подмиривани трошкови око оправљања епископских резиденција — а кад се из тог Фонда оправљају по потреби све старе резиденције, свакако се из тог Фонда имају по нужди да подижу и нове епископске резиденције. Но и осим тих темељннх разлога. има неприкосновени фонд да сноси трошкове

14.955-33

— — 14.702-

око подизања резиденције још и поглавито с тога : а.) што је из оставине бачких епискоиа утекла у неприкосновени фонд — у разна времена — далеко већа свота, но што је нужна да се нристојна епископска рези денција подигне; б.) што је у бачкој епископији подржаван кроз дуже време интекалар са изри чном цељи, да се преоставши интеркаларни приходи на подизање епискоиске резнденције употребе — из чега је јасно, да епископија бачка пма неоспорна права потраживати, да се епископски двор у Нов. Саду из неприкосновеног Фонда има подићи. Тако је у неприкосновени фонд утекла ноловина посмртнине иза пок. епископа бачког Хранислава у износу од 15.687-13 Од интеркаларних прихода иза пок. епископа Хранислава до 1. нов. 1849. — — Од интеркаларних нрихода оц 1. нов. 1849. до октобра 1852. год. — Пола посмртнине иза пок, епископа Платона — — Од интеркаларних прихода од 1867. и 1868. год. око — 30.000 Свега: 95,344-46 која свота с каматама заједно — рачунајући да се капитал уз камате на камате за 15 година удвостручава — могла је до сад порасти најмање на 300.000 Фор. дочим је на подизање угледне епископске резиденције сасвим довољна свота од 80 до 100.000 Фор. Из свега до сад реченог излази, да је неприкосновени фонд и морално позван и правно обвезан, да из својих средстава подигне у Нов. Саду пристојну и угледну епископску резиденцију. С тога епархијска управа бачке дијецезе предлаже: да се славна епархијска скупштина из данашње седнице своје путем високог Саб. Одбора обрати образложеном представком на високи срп. нар. цркв. Сабор, да исти високи Сабор закључком својим изрече, да се из неприкосновеног Фонда вотира 100.000 Форината на подизање епископске

20.000.